Од данас се православни поздрављају речима: „Бог се јави – Ваистину се јави“!

Богојављење се обележава 19. јануара и то је непокретни празник, не мења се из године у годину. Према хришћанској традицији, Христос је, када је напунио 30 година, дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован.

Осећајући да је пред њим Месија, Свети Јован дочека Исуса речима: “Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим”. Исус му на то одговори: „Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду“.

После тих речи Син Божји уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба. Истовремено се са неба чуо глас Бога Оца који је рекао: “Ово је Син мој љубљени. Он је по мојој вољи”. Иако се, при Исусовом крштењу, Бог јавио у три личности – Бог Отац је говорио са неба, Бог Син се крстио у Јордану, а Бог Дух Свети је, у виду голуба, сишао са неба над Христову главу. Тај тренутак представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију. Догађај објављивања Богочовека, наводи се у светим књигама, слави се као Богојављање.

Црква је установила Свету тајну крштења за свако људско биће. Крштењем се постаје члан Христове цркве и душа се чисти од сваког греха. На Крстовдан (уочи Богојављења), као и на сам празник, после литургије, врши се велико освећење воде у храму или у порти храма. Верници се, на Богојављење, поздрављају речима „Христос се јави“ а отпоздрављају са „Ваистину се јави“.

Богојављење је један од највећих хришћанских празника. Према предању у богојављенској ноћи се отворило небо и Свети Дух је сишао у облику голуба на Исуса Христа. У народу се празником Богојављење завршавају некрштени дани (12 дана после Божића) када нема крштавања јер Исус Христ још није био крштен. Због тога се овај празник зове и Водице или Водокршће. Та имена потичу од богојављенске водице која се тог дана у цркви освештава и дели народу јер се верује да има чудотворну моћ.

Због тога што Богојављање спада у један од највећих хришћанских празника, па сходно томе, развили су се многи народни обичаји везани како за сам тај дан, тако и за ноћ уочи Богојављења. Обичаји на Богојављење спадају у најлепше народне обичаје који и данас живе. Дан када је, по предању, божји глас објавио да је Исус његов син – Богојављење, биће услишене све жеље. На богојављенско вече, каже предање, отварају се небеса. Треба јасно замислити жељу, па у поноћ погледати у небо и пожелети да се она оствари. Овај празник је један од 15 највећих празника Српске православне цркве.

Бројни верници на Богојављење иду у цркву по водицу којом ће се укућани после умити, али да би освештана вода заиста била делотворна, пре и после узимања воде потребно је изговорити одређене молитве. Обичај је да на тај дан не треба ништа у кући радити, прати веш, а ткање обавезно изоставити. Никако имати зле мисли, желети или чинити другоме зло. На овај дан није обавезно постити. У вези са Богојављањем код српског народа развили су се бројна веровања и обичаји. Тако верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака рационална и искрена жеља може испунити.

Обичај је да неудате девојке ставе огледалце под јастук на Крстовдан, 18. јануара увече јер се верује да ће уочи Богојављења сањати мушкарца за кога ће се удати. Некада су младе девојке на Богојављенско јутро одлазиле на нетакнути извор, бацале по које зрно пшенице и кукуруза у њега, изговарајући: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве.“ Затим би захватиле воду и односиле је до кућног прага где су их чекали остали укућани. У неким деловима Србије је постојао обичај да се овако захваћена Богојављенска вода даје осталим укућанима да пију преко секире, како би се избегле свађе међу њима током наредне године.

Постоји још један девојачки обичај који налаже да на данашњи празник девојке од теста направе четири лоптице. У три треба да ставе по папирић са именом своје симпатије, а један остављају празан. Те лоптице се потом стављају у кључану воду, и она која прва избије на површину је права љубав девојке. Уколико на површину исплива празна лоптица, значи да девојка још увијек није упознала оног који јој је суђен. Постојало је веровање да ће младе девојке на богојављенску ноћ (18. на 19. Јануар) на небу угледати лик онога за кога ће се удати. Богојављенску водицу пију и труднице да би се „отвориле као небо на Богојављење,“ па да се лако породе. Та се вода сипа и у бунар како би се прочистио, а у стара времена освећена водица давала се болесницима који нису могли да оду у цркву на причест.

Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, пре изласка сунца, обави ритуално купање у реци. Зато се за Богојављење у реку баца Часни крст, а млади се такмиче да до њега стигну и први га ухвате. Крст, који би требао да буде направљен од залеђене прошлогодишње богојављанске водице, оном ко први доплива до њега, доноси срећу током целе године.

У неким крајевима Србије Богојавска вода се узима и носи кући. Чува се као чудотворна света драгоценост. Никада се не квари. Њом се прска кућа ради освећења и заштите од демона и осталих нечистих сила. Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, очишћења душе и тела. Према веровању у поноћ, на Богојављење, сви чланови породице треба да излазе у двориште. Упере поглед ка небу јер постоји веровање да се тад отварају небеса. Кажу стари, да само ретки имају привилегију да угледају Господа Бога у првим минутима новог дана, али сви треба да замисле по једну жељу. Ако је искрена, а човек верујући, она се испуњава.

У појединим крајевима Србије обичај је да се на дан Христовог крштења оперу ствари и очисти кућа јер су прошли некрштени, то јест нечисти дани, који трају од Божића. Обичај је да се на Богојављење изађе на неку ветрометину, изнесе мало пепела и пушта помало из руку. Тако се одређује који је ветар „победио“ на Крстовдан. Ако дува источни ветар, година ће бити сушна, ако дува југо, биће кишна, ако дува западњак, биће родна, али и олујна, а ако је превладао северац, биће хладна. Од временских прилика за Богојављење зависи какво нас време очекује. Тако се верује да ће, ако за Богојављење буде јак мраз или пада снег, година бити родна, а ако буде ведро, година ће бити сушна. Такође верује се да се, у глуво доба, уочи Богојављења, на трен отвара небо, да се крсте (укрштају) ветрови што дувају зими с онима што дувају лети и да сва вода постаје света. Ко се тада затекне на отвореном и то види може од Бога да затражи испуњење једне жеље. Предање каже да се на Богојављење,

Повезани чланци

Back to top button