Od „Knjige dežurstva“ do časopisa i novih knjiga: Dela o srpskom stradalništvu i stvaralaštvu u Kosovkom Pomoravlju
Dugo pripremana, završena pre tri godine, tek nedavno se iz štampe pojavila i u Nišu promovisana izuzetno značajna knjiga pod naslovom Šiptarska nasilja i zločini na Srbima Kosovskog Pomoravlja 1999-2000, koju je priredio Crkveno-narodni odbor (CNO) Gnjilana.
CNO Gnjilana osnovan je odmah po dolasku KFOR-a i UNMIK-a sa ciljem da predstavlja i pomaže srpskom narodu koji je svakodnevno bio na udaru albanskih ekstremista i osvetnika. Odbor je evidentirao sve oblike zločina i napada na Srbe i o tome obaveštavao javnost, tražio pomoć predstavnika međunarodnih vojne i civilne misije. Takva i slična tela formirana su i u Gračanici i Kosovskoj Mitrovici upravo onda kada se pomislilo da je sve propalo, kada je naš narod bežao glavom bez obzira, kada nam je od sredine 1999. godine prognana naša intelektualna glava a deo preostalog srpskog naroda prepušten sam sebi.
U Gnjilanu je CNO formiran na inicijativu nekoliko uglednih građana, među kojima je poseban doprinos dao profesor i direktor Srednjoškolskog centra, potom vlasnika knjižare „Sveti Sava“, dobrotvor Dragan Serafimović. Članovi CNO bili su svi sveštenici Kosovskog Pomoravlja i grupa od četrdesetak intelektualaca, obrazovanih ljudi i drugih patriota.
Antrfile templejtLiterarni otisak stvaralaštva Srba u Kosovskom Pomoravlju
Poseban je i dragocen doprinos Crkveno-narodnog odbora i Ratka Stoiljkovića u pokretanju dečjeg časopisa Čuperak (2001) i časopisa za književnost i društvena zbivanja Literarni otisak (2002). U tom časopisu su najpre objavljivani upravo događaji koje smo prethodno predstavili, da bi, postepeno, počelo objavljivanje poezije, proze i zapisa već afirmisanih ali i mladih stvaralaca o zlom vremenu i kako ga oni doživljavaju. Oba časopisa su podstakla omladinu, zavičajne pisce, novinare i druge ljude od pera da ne klonu duhom, nego da se svojim delima izdignu iznad tragične svakodnevice. Nedavno je u okviru Zavičajnih susreta pisaca Kosovskog Pomoravlja u Šilovu, sa zakašnjenjem, obeležio dve decenije postojanja. Za sve to vreme, iz broja u broj, ovo glasilo je svojom koncepcijom, orjentacijom, sadržajem i prilozima bilo potpuno posvećeno književnim, istorijskim i duhovnim vrednostima Srba Kosovskog Pomoravlja. U njegovih petnaestak svojevrsnih knjiga objavljeno je izuzetno bogato kulturno nasleđe ovoga kraja, brojni tekstovi o njegovom dramatičnoj i tragičnoj prošlosti i sadašnjosti. Poseban segment ovog godišnjaka jeste interesovanje za istraživanje i prezentovanje svega iole značajnog o prošlosti i iz prošlosti, o ovdašnjim nacionalnim delatnicima, o značajnim događajima, o srpskoj narodnoj riznici sa ovih prostora, starim rukopisima i knjigama. U rubrici pod naslovom „Iz starih knjiga i rukopisa“ preneti su, na primer, brojni tekstovi i zapisi iz gnjilanskog kraja objavljeni u Carigradskom glasniku, srpskim novinama koje su na ćirilici izlazile od 1895. do 1909. godine u Carigradu (Istambulu). Posebno je zanimljivo da je u jednom od brojeva Literarnog otiska objavljen blok posvećen onom čuvenom Erlangenskom rukopisu, do sada pronađenoj najstarijoj zbirci zapisa srpskih narodnih pesama nastaloj još 1720. godine. Ovaj dragoceni dokument sadrži 217 narodnih epskih i lirskih pesama, balada, romansi, poskočica i drugih srpskih narodnih tvorevina. Među njima je i 19 pesama iz Kosovskog Pomoravlja. Zahvaljujući Stoiljkoviću, koji je pokrenuo i izdavačku delatnost „Serbika“, u međuvremenu je objavljeno na desetine knjiga pesama, proze i romana brojnih autora iz Kosovskog Pomoravlja.
Jedan od ljudi zaduženih za prikupljanje i obradu informacija o stradanju Srba bio je renomirani novinar i kulturni delatnik Ratko Stoiljković. Od informacija koje su prikupljali ili im se javljali ljudi nad kojima je činjen zulum ili komšije, poznanici i drugi najpre je napravljena Knjiga dežurstava. U nju je zapisivan svaki detalj, da bi ta „knjiga“ prerasla u „Informator“ koji je štampan i deljen na mnoge adrese. Evo, dve decenije kasnije sve te informacije, sa mnoštvom drugih zapisa i sećanja članova CNO sabrani su u voluminoznu knjigu pod naslovom Šiptarska nasilja i zločini nad Srbima Ksovskog pomoravlja 1999-2000 o albanskom teroru nad Srbima Kosovskog Pomoravlja. Njen urednik je profesor pedagogije Filip Stojanović, takođe istaknuti nacionalni radnik ovoga kraja, veoma zaslužan za pojavu ove knjige.
Prema podacima u knjizi, od juna 1999. do jula 2000. godine u Gnjilanu i okolnim opštinama: Vitini, Kosovskoj Kamenici i Novom Brdu „počinjeno je više od 10.000 različitih incidenata, od kojih se većina može svrstati u neki od oblika ratnih zločina ili zločina protiv čovečnosti. Bez izuzetaka, meta svih tih napada bili su isključivo Srbi i drugi preostali nealbanski živalj u ovom delu Kosova i Metohije“.
Gnjilanski aktivisti iz CNO evidentirali su 132 ubistva, 153 kidnpovanja, 161 ranjavanje, 75 granatranja, 216 napada ručnim bombama 460 oružanih napada izvedenih iz druge vrste oružja, kao i 80 miniranih objekata vlasništvo Srba. U tom periodu registrovana su i 232 prebijanja, 77 povređivanja i devet silovanja srpskih žena i devojaka.
Zabeležena su i 132 slučaja kamenovanja Srba, ili njihovih domova, zapaljeno 638 kuća i pomoćnih objekta, obijanja 1.313 kuća i stanova, kao i pljački 1 036 kuća i stanova čiji su vlasnici bili uglavnom Srbi. Albanski ekstremisti su u to vreme zauzeli i oteli 966 kuća, i stanova, 103 lokala, 123 vozila, kao i 824 grla stoke. U tih godinu dana na području Kosovskog Pomoravlja porušeno je ili oskrnavljeno 57 crkava, i manastira, kao i 885 nadgrobnih spomenika.
Ima u ovoj knjizi i drugih dramatičnih događaja, zastrašivanja, pretnji, progona. Svi navedeni ataci na srpsko stanovništvo i njihovu imovinu su precizno objašnjeni. Od načina i oblika nasilja i terora, mesta, vremena kada su se i gde zbili, pa njihovi akteri, odnosno sradalnici i njihovi egzekutori zlodela i kako su to nedelo učinili. Iz dana u dan, iz sata u sat.
Posebno je obrađen način kidnapovanja i ubijanja na desetine Srba i Srpkinja, među njima klanje osamdesetdvogodišnje nepokretne starice Stanice Antić iz Kosovske Kamenice koja je potom zapaljena u sopstvenoj kući. Dramatična je i priča o stradanju dvojice Srba od strane pripadnika Kfora. Revoltiran pokušajem rušenja spomenika Kneza Lazara Mika Jovanović je ispalio rafal uvis, a onda su ga kforovci ubili snajperom iz helikoptera. Potom su blokirali taj deo Gnjilana i uhapsili desetoro Srba koje su zatim predali štabu tzv OVK, gde su maltretirani, tučeni do besvesti. Od posledica teškog batinanja preminuo je 39-goišnji Nebojša Antonijvić.
I tako redom. Ubistvo za ubistvom, batinanja, ranjavanja, kidnapovanja u kućama,stanovima, na ulicama, putevima, na njivama, u selima.Ukupno oko 450. Na sreću, veći broj je uspeo da se oslobodi ili je pušten posle batinanja, ali je sudbina njih 153 ostala do danas nerazjašnjena.
Cernički Srbi najstradalniji
Najviše napada, bezmalo iz dana u dan, albanski ekstremisti su izvršili na Srbe u selu Cernica, tom, uz Staro Gracko, među najstradalnijim selima na Kosovu i Metohiji. U Cernici su albanski ekstremisti od sredine 1999. godine do kraj avgusta 2003. godine atakovali na Srbe i njihove domove i imanja više od 150 puta. Bacanje bombi, miniranje, kuća, podmetanje požara, pucnjave i rafali iz vatrenog oružja u kojim je ubijeno sedmoro srpskih meštana, među njima i jedno četvorogodišnje dete. Svakako najcrnji dan u Cernici bio je 28. maj 2000. godine, kada je jedan Albanac u večernjim satima rafalom iz automatske puške ubio četvorogodišnjeg Miloša Petrovića, Tihomira Simijonovića i Vojina Vasića, i ranio još dvojicu prisutnih. Ubica je uhapšen, suđenje se oteglo i najzad oslobođen optužbi. Nije otkriven ni ubica Miomira Savića koji je stradao od bombe koju je usred bela dana bacio Albanac na grupu Srba koja se nalazila ispred mesne prodavnice. Pri tom su ranjena još četvorica srpskih meštana.
Svi ti događaji su dramatično uticali na izuzetno težak život cerničkih Srba, u večitom strahu i beznađu, što je za posledicu imalo njihovo nevoljno napuštanje rodne grude. Cernica je pre albansko-srpskih sukoba, do dolaska Kfora i povratka osvetnika imala 128 srpskih domaćinstava sa oko 720 stanovnika. Kada je autor ovog teksta pre nepuna dva meseca sa grupom književnika bio u Cernici, saznao je sledeće podatke: u Cernici danas živi tek stotinak Srba, od toga petnaestoro đaka. Govorili su: iseljavanja više nema, prestalo je!?. Ukazali su i na druge indikativne podatke: u Cernici je pre poslednjeg rata živelo oko 3.000 Albanaca, sada ih je manje od hiljadu. Tada su imali više od 700 učenika, danas svega 56. Svi ti podaci rečito govore ne samo o Cernici i gnjilanskom kraju već i o ne tako crno-belom stanju na čitavom prostoru Kosova i Metohije.
Kao značajni dokumenti srpskog stradalništva u tom delu Kosova i Metohije su i knjige Zorana Đorđevića Trag zvezdarnice i Kad je Gnjilane gorelo Ratka Stoiljkovića. Đorđević je opisao stradanja Srba u Kosovskoj Kamenici u prvim godinama posle sukoba i te svoje zapise najpre objavljivao u svom časopisu Hvosno, a Stojiljković je sačinio autentičnu knjigu o martovskom pogromu 2004. godine u Gnjilanu.
Đorđe Jevtić
