Od ponedeljka tajni pregovori o Kosovu u Briselu: Surlić tvrdi da postoji novi plan

Međunarodna zajednica svesna je da premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti ima novi plan opstrukcije dijaloga, ukazuje docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić

Nakon jučerašnjeg sastanka sa „velikom petorkom“ jasno je da postoji novi plan i koraci koje bi Beograd i Priština trebalo da načine u cilju primene Ohridskog aneksa i „Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa“, ocenio je docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić dodajući da pošto juče nisu mogle da se čuju nikakve naznake novog plana, jasno je da su svi akteri složni da se dijalog nastavi u tajnosti, uz niz sastanaka u Briselu do postizanja dogovora. 

Prvo pitanje je, ukazuje Surlić, koliko se novi plan razlikuje od prethodno predloženog od strane Lajčaka prilikom poslednje runde dijaloga u Briselu? Posledično, da li se taj plan približio Kurtijevom predlogu nakon događaja u Banjskoj? Postoje dva vrlo jasna cilja petorke, tvrdi Surlić.

„Prvi je da se događaj u Banjskoj ne ponovi, odnosno da dođe do deeskalacije na terenu. Drugi cilj je da se u kratkom vremenskom roku obezbedi integracija Srba kroz učešće u kosovskim institucijama i time otvori prostor za primenu ostalih tačaka ‘evropskog predloga’. Naravno, da se sve to postigne u kratkom vremenskom roku, odnosno pre evropskih i američkih izbora“, navodi Surlić u tekstu za Tanjug. 

Podsećanja radi, Surlić kaže da je u poslednjem nacrtu plana za primenu sporazuma, za koji se navodi da je Beogradu bio prihvatljiv, se predviđa da proces počne sa pokretanjem procesa pregovora o statutu instrumenata samoupravljanja Srba na KiM, što praktično znači rad na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

„Nakon ovog, Srbija više ne bi insistirala na korišćenju fusnote ili učešću Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u regionalnim forumima. Potom bi se okončali pregovori o statutu ZSO. Naredni korak u procesu bio bi da se strane neće mešati u unutrašnje stvari jedne druge te se uzdržavati od bilo kakvog oblika nasilja ili pretnje nasiljem“, ukazuje Surlić.

Prema Lajčakovom predlogu, objašnjava Surlić, sledilo bi uspostavljanje instrumenata samoupravljanja, praćeno ukidanjem struktura kojima upravlja Srbija na tzv. Kosovu i njihovom tranzicijom u novoformirani sistem. Uz propratne korake, nakon ovoga, prema evropskom predlogu, Srbija se ne bi protivila članstvu tzv. Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji, a potom bi na tzv. Kosovu došlo do okončanja internih procedura za zaštitu srpskih objekata verskog i kulturnog nasleđa.

„Na kraju procesa se predviđa pokretanje pregovora o pravno-obavezujućem sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji“, ističe on, navodeći da je Kurtijev predlog predviđao kao prvi korak prezentaciju nacrta Statuta od strane Prištine.

„Međutim, već u drugom članu predloga ističe se zahtev: ‘Visoki predstavnik EU predstavlja sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i aneks implementacije sa generalnim sekretarom UN i obaveštava Savet bezbednosti UN i obaveštava Generalnu skupštinu UN da su se obe strane složile sa principima postavljenim u Povelji UN, da se poštuje teritorijalni integritet i da se druga strana tretira kao ravnopravan član međunarodne zajednice, što zamenjuje potrebu za korišćenjem fusnote i predstavljanja UNMIK-a na regionalnim forumima'“, kaže Surlić.

Ova izjava o faktičkom priznanju koje zahteva Kurti, ističe docent FPN-a, potvrđuje se u i u narednim redovima: „Obe strane se ponašaju, ophode i javno izjavljuju da međusobno razvijaju međunarodne odnose na osnovu principa predviđenih Poveljom UN i tretiraju drugu stranu kao ravnopravnog člana međunarodne zajednice“.

Surlić u analizi dodaje da bi nakon toga usledilo priznavanje dokumenata i simbola, kao i pokretanje pregovaračkog procesa o Statutu ZSO. Potom bi usledio proces demarkacije „granica“ u roku od dve godine, pokrenula bi se procedura članstva u međunarodnim organizacijama, na prvom mestu u Savetu Evrope.

„Suštinski, Kurtijeva zamisao je bila da ceo proces bude obesmišljen tako što bi Zajednica opština sa srpskom većinom sa prvog prešla na poslednju poziciju prioriteta u dijalogu“, ističe on.

Međunarodni akteri su, ocenjuje Surlić, nakon ovolikog odugovlačenja vlade Aljbina Kurtija uvereni da on ne želi da formira ZSO i da će stoga pristupiti „planu B“. Taj plan je ranije već najavio Eskobar, a to je da će oni formirati ZSO sa onima koji to žele.

„U prevodu oni će i predložiti statut ZSO na osnovu kojeg će se dalje pregovarati“, smatra Surlić, dodajući da je i međunarodna zajednica svesna da Kurti ima novi plan opstrukcije dijaloga:

„Kako je naveo glavni prioritet i hitno je bezbednost, ‘nakon terorističkog i zločinačkog napada 24. septembra, koji su izvele paravojne grupe uz sponzorstvo i učešće Srbije, ključna je kazna da se ne bi ponovilo’. Međutim, jasno je da međunarodni akteri neće dozvoliti da događaji u Banjskoj na bilo koji način utiču na mnogo viši cilj, a to je primena sporazuma na koji su se Beograd i Priština obavezali početkom godine.“

To je, kaže Surlić, podvukao i Lajčak izjavom da 24.septembar ne menja činjenicu da dve strane imaju jasne obaveze koje moraju da ispune.

„Iako netransparetnost donosiocima odluka olakšava da usled kontaminirane atmosfere proces vode bez pritiska javnosti, takav pristup može imati i kontraefekat. Srbi i Albanci već godinama dijalog posmatraju kao nužnost uslovljenu evropskim integracijama i održanju dobrih odnosa sa zapadnim zemljama, a ne poželjnu aktivnost koja bi trebalo da obezbedi trajni mir na ovim prostorima bez obzira na spoljnopolitička opredeljenja“, naglašava Surlić.

(Tanjug)

Povezani članci

Back to top button