Од Призрена до Прилепца, трагом славне историје :“Старим царским друмом“ – документарни серијал у продукцији портала Ризница

СТАРИМ ЦАРСКИМ ДРУМОМ  је телевизијски серијал репортажа од четири епизоде у трајању од 25 минута у продукцији портала Ризница.

ТВ серијал као потку користи „Царски друм“ који је средњовеконо српско краљевство спајао са Скадром, Дубровником, односно био веза за излазак на Јадраснко, с једне, и Црно море с друге стране. Важна војна и градска утврђења, насеобине налазиле су се на том путу.

Опште прихаваћена чињеница је да је наша земља кућа на раскрсници важних путева између истока и запада, због чега је често била поробљивана, рушена и принуђена да ратује. Сви важни путеви и некада и сада водили су и воде кроз Србију.

Везу Јадрана и унутрашњости Србије одржавала су три главна пута: Дубровачки, Босански и Зетски. 

Пратећи траг „Царског друма“ аутор серијала – новинар Иван Миљковић, уз помоћ „гостију“ износи историјске чињенице, говори о друштвено политичким приликама тог раздобља правећи компарацију са садашњим  тренутком.

Скадарско зетски или Вељи пут повезивао је обале Јадранског и Црног мора и водио је из Призрена преко Јањева и Велетина и даље за Ново Брдо према истоку.

Косовску равницу пресецао је и такозвани Врањски пут који је кроз кончуљску клисуру, преко Новог Брда и Велетина пролазио крај Приштине и водио даље на север. Ово су била два веома важна путна правца у Немањићкој Србији. О њима се ретко говори, у уџбеницима готово да се и не помињу. Информације на интернету су штуре.

У првој епизоди крећемо из Призрена, града српског цара Душана и стижемо до Неродимља где су се налазили краљевски и царски летњиковци Немањића.

Историчар из Штрпца Срђан Младеновић открива зашто је Призрен за нас био важан град. О томе колико је град на Бистрици присутан у нашој усменој и писаној књижевности говориће Јелена Јевтић професорка српског језика и председница друштва за српски језик и књижевност „Старо Косово“.

Двадесет пет година од изгнанства, расељени Срби и парохијски свештеник очистили су гробље у Неродимљу код Урошевца. Планирају да се крај посеченог и спаљеног белог бора, кога је засадио цар Душан, и темеља Цркве Светог Архангела из 14. века, где су били сахрањени Краљ Милутин и последњи Немањић, царевић Урош, поново окупе 26. јула на летњи Аранђеловдан.

Како данас изгледају места на Косову и Метохији кроз која је пролазио царски друм. Колико се на том путу налази значајних историјских и културних споменика? У каквом су стању?  Ко сада води бригу о историјским споменицима сагађеним крај старог царског друма? Ко их у актуелном политичком тренутку присваја као своје историјско и културно наслеђе?  Шта говори усмено предање и које то легенде које су у посредној и непосредној вези са царским друмом присутне у народу? Одговоре на ова питања дају историчари, археолози, књижевници, грађани  у оквиру серијала репортажних емисија СТАРИМ ЦАРСКИМ ДРУМОМ.

Серијал „Стрим царским друмом“ подржало је Министарство културе и телекомуникација Републике Србије. Емитије се на програмима ТВ Мост – Звечан, РТВ Пулс – Шилово, РТВ Грачаница, Грачаница, РТВ Мир – Лепосавић.

(РИЗНИЦА)

Повезани чланци

Back to top button