Oganj pravoslavne vere u Prištini nije ugašen
Praznik Svetog Nikole okupio je ponovo u istoimenom hramu u Prištini Srbe koji su iz ovog grada prognani, one iz okolnih geto sredina kao i neke koje su na Kosmet prvi put dovele jaka želja i ljubav.
Okupljeni na svečanoj liturgiji, potom kraj slavskog kolača i trpeze ljubavi Srbi poručuju da se i hram i narod, poput feniksa, podižu iz pepela. Istog je mišljenja i ovogodišnji kolačar Saša Jančetović.
„Drago mi je što svake godine ovde dolazi sve više vernika, nadamo se da će se jednog dana i prognani građani Prištine vratiti na svoja ognjišta, zato danas i prinosim kolač u ime zajedništva, vere, ljubavi i poštovanja“, poručio je Jančetović.
Prvi put u Prištini i na Kosovu došla je Dobrila Jovanović iz Obrenovca, kaže da joj je puno srce i da se nazad vraća ispunjena ljubavlju i pozitivnim mislima, srećna što je videla bar delić od srpskih svetinja na Kosmetu.
Priština je danas grad kome u popisnim dokumentima i statistici fali više od 40 000 Srba. Oni koji ovde još uvek istrajavaju mogu se nabrojati na prste jedne ruke, među njima je i Đurđa Drmončić.
„Ovde nas drži plamen ljubavi, blagodat Božja i ovaj prelepi hram, vazduh i voda koji nas hrane. Najlepši dar koji smo dobili od Boga to je Kosovo i Metohija“, rekla je Drmončićeva.
Oganj pravoslavne vere u gradu nije ugašen iako su se mogi trudili poručio je u besedi otac Mihailo iz Svetih Arhangela.
„Šta je danas Priština, sa petoro Srba i dva sveštenika. Ali opet smo mnogo jači i mnogo brojniji od njih. Jer jednostavno njih je sila ovog sveta okupila ovde, a nas je ljubav i blagodat božija. I šta je jače? Uvek je jača blagodat i ljubav božija. Mogu da rade šta god hoće.Mogu da zauzmu i da naprave ovih nebodera, zgrada koliko god da hoće, ali ne mogu nas izbrisati sa Kosova i Metohije“, poručio je iguman okupljenim vernicima.
Ističe da ne mogu da izbrišu Gračanicu pored Prištine, ne mogu da izbrišu Dečane, Pećku patrijaršiju, Devič, Gorioč, srednjovekovne manastire Srpske pravoslavne crkve i sve ono što je sveti srpski narod posvetio Bogu.
„Zato smo mi jaki. Zbog blagodati i ljubavi božje koja nam je data, a ne zbog sile, ne zbog para, ne zbog moći i ne zbog vlasti. Vlast je ono što razuman čovek smatra kao krst i kao muku koju mora da nosi u ime drugih ljudi a ne kao neko zadovoljstvo kojim će da se dokaže da je veći i bolji“, podvukao je iguman Mihailo.
Crkvu Svetog Nikole Srbi iz Prištine s teškom su mukom izmolili od turskih vlasti. Dobili su dozvolu za njenu gradnju pod uslovom da bude ukopana. Dugo se sa njenog zvonika nije smelo oglasiti zvono. Kada konačno jeste, utihnulo je pogromu 17. marta 2004. godine. Tada je crvka spaljena i teško oštećena. Hram je obnovljen, zvono opet poziva na molitvu, narod se oko njega okuplja i dolazi u grad ali se tu ne zadržava jer u njemu za Srbe i dalje nije stiglo obećano bolje sutra.
I. Miljković
