Ognjen Gogić: Priština i Beograd su promenili pristup dijalogu ali su očekivanja ostala ista

Politikolog iz Beograda Ognjen Gogić kaže da je za razliku od Berlinskog procesa „Otvoreni Balkan“ realnost jer predstavlja autentičnu inicijativu koja dolazi sa Balkana ali i da je „surogat“ za evropske integracije te da može postane čekaonica za Evropsku uniju u kojoj zemlje Zapadnog Balkana mogu ostati zaglavljene veoma dugo.

U intervjuu za Kosovapres Gogić podseća da Priština ne podržava ovu inicijativu jer u njoj vidi težnju Srbije da izbegne priznanje Kosova. Tvrdi da zemlje članice Saveta Evrope koje takođe imaju otvorena teritorijalna pitanja neće podržati članstvo Kosova u toj organizaciji. 

Članice Evropske Unije koje od Kosova i Srbije traže da prvo postignu sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji, kako bi mogle da postanu njen deo, zahtevaće isto i po pitanju članstva Kosova u Savetu Evrope, ocenjuje mladi politikolog iz Beograda Ognjen Gogić. On kaže da je za članstvo u Savetu Evrope Kosovo dobilo podršku određenog broja zemalja ali da je glavna preprek tome trajno narušavanje procesa dijaloga i činjenica da i unutar Saveta Evrope postoje zemlje članice koje imaju otvorena teritorijalna pitanja i koje neće biti protiv članstva Kosova.

„ Tu je jedna, rekao bih, pogrešna procena Kosova. Kosovo smatra da je Rusija izašla iz Saveta Evrope i da samim tim ima veće šanse da ono postane deo SE, pošto bi se Rusija tome protivila. Međutim, zaboravile su da su Ukrajina, i ne samo Ukrajina već i druge zemlje kao što su Moldavija, Jermenija, Azerbejdžan i Gruzija, imaju otvorena teritorijalna pitanja i koje će takođe biti protiv članstva Kosova u Savetu Evrope. Moja procena jeste da će se taj proces odugovlačiti i da zemlje Zapadne Evrope neće forsirati članstvo Kosova u Savetu Evrope već će to prolongirati jer bi na taj način oni zapravo preglasavali Ukrajinu. Ja ne mogu da zamislim da sada sve te zemlje koje podržavaju Ukrajinu u ovom ratu odjednom rade nešto što je protiv njenog interesa, a to bi zapravo bilo članstvo Kosova u Savetu Evrope, Ukrajina bi bila protiv toga u strahu od presedana“, rekao je Gogić. 

Kosovo „Otvoreni Balkan“ vidi kao način da Srbija izbegne priznanje

Gogić smatra da „Otvoreni Balkan“ može da postane čekaonica za Evropsku Uniju u koju zemlje mogu da se zaglave jako dugo. Unutar Evrope, kako ističe, u ovom momentu ne postoji politička volja za proširenje i neće je verovatno biti dugo, zbog čega je „Otvoreni Balkan“ na neki način supstitucija ili surogat za evropske integracije.

Dobra strana „Otvorenog Balkana su otvorene granice što donosi progres i slobodno kretanje ljudi, usluga, roba i kapitala, a to će, veruje Gogić, svima doneti boljitak čak i Kosovu, budući da ne postoji način da iko monopolizuje otvoreno tržište. Ono što Kosovu smeta jeste što na tu inicijativu gleda kao na jedan od načina Srbije da izbegne priznanje.

„Ono što Kurti želi jeste to da sa Vučićem isključivo razgovara o priznanju, ništa drugo ga ne zanima i on odbacuje sve inicijative za koje smatra da su neka zaobilaznica te da predstavljaju način da se izbegne tema priznanja. Na neki način „Otvoreni Balkan“ dijalog o normalizaciji ili priznanju čini suvišnim, jer ako Kosovo bude funkcionisalo najnormalnije u tom otvorenom Balkanu bez priznanja onda se postavlja pitanje zašto bi Srbija uopšte išla ka sporazumu i onda je tu Kurti u pravu“, naglašava Gogić.

Mladi politikolog smatra da je Berlinski proces ista inicijativa koja predviđa stvaranje ekonomske unije između šest zemalja članica ali da „Otvoreni Balkan“ realniji.

 „Postoji jedna vrlo slična inicijativa Otvorenom Balkanu, a to je Berlinski proces koji je predvideo takođe stvaranje ekonomske unije između šest zemalja članica i sad se postavlja pitanje zašto bi Kosovo bilo spremno da učestvuje u tom integrisanju Evropske unije u okviru berlinskog procesa, a ne u Otvorenom Balkanu, budući da su to identične stvari samo što se ovde radi o tome da je Otvoreni Balkan autentična inicijativa iz ovih zemalja, a Berlinski proces je potekao iz Nemačke i iz Berlina i za njega Berlin nije nužno zainteresovan da nastavi sa tim. Onda se postavlja pitanje zašto bi prihvatili jedno, a ne drugo. Očigledno je da od Berlinskog kongresa nema ništa, a otvoreni Balkan je realnost“, kaže Ognjen Gogić.

Sporazum između Kosova i Srbije sličan sporazumu između dve Nemačke bez priznanja ali i međusobnog ometanja

Izjava nemačkog kancelara Olafa Šolca o nužnosti međusobnog priznanja Kosova i Srbije zbog daljeg napredovanja u evropskim integracijama neće proizvesti ništa u praksi jer po tom pitanju ne postoji konsenzus između zemalja članica, navodi Gogić. Dodaje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u pravu kada kaže da se iz Evrope prvi put čuje pominjanje međusobnog priznanja te da je taj zahtev ranije već pominjala Amerika ali ne i Evropa. 

„Radi se o tome da je zahtev da Kosovo i Srbija postignu sporazum o normalizaciji i da onda na bazi njega postanu deo EU zapravo analogija sa sporazumom koji su potpisale dve Nemačke sedamdesetih godina i nakon toga su Zapadna i Istočna Nemačka postale deo Ujedinjenih nacija, a nisu se priznale. I Nemci su taj zahtev izneli i on je ostao deo politike EU i Nemci su tada govorili da sporazum ne mora da bude priznanje. Kao što se nemačke nisu priznale pre 50 godina tako ne moraju ni Kosovo i Srbija. Međutim, oni su uvek govorili nađite neko kreativno rešenje, nađite neki način koji sprečava priznanje ali ne sprečava evropske integracije i da se ne blokirate na međunarodnom planu. Ovo je jedno pomeranje, tako da od  Nemaca, koji su uveli tu politiku normalizacije prvi put čujemo da očekuju i priznanje ali kao što sam rekao, to njihovo očekivanje će ostati samo na tome da je to njihovo očekivanje jer oni nemaju saglasnost za tu politiku unutar EU i samim tim ne postoji pritisak na obe strane da se tome povinuju“, rekao je Gogić. 

Priština želi priznanje, Beograd status quo

Gogić kaže da je sa dolaskom na vlast Aljbina Kurtija promenjen pristup razgovorima između Kosova i Srbije jer kosovski premijer sada želi da se počne od priznanja kako bi pokazao da ranije postignuti sporazumi ne obavezuju i kako od njega počinje sve. 

On naglašava da Priština želi dijalog i sporazum, ko god da je na vlasti, jer sporazum, ako ne predstavlja puno, onda bar predstavlja implicitno priznanje te Kosovo tako dobija u tom procesu. Beogradu sada odgovara status kvo i ti su, ističe Ognjen Gogić, samo dva različit pristupa istom problemu te da su očekivanja očekivanja obe strane nepromenjena.

„Ja mislim da Srbija preferira status quo jer sporazum o normalizaciji, ako nije otvoreno priznanje, on je makar implicitno, de fakto priznanje i Srbija je bila spremna na taj korak pod uslovom da nakon toga postane članica EU. To je bila cena koju je Srbija bila spremna da plati. Ali radi se o tome da je članstvo u EU na jako dugom štapu i jako neizvesno tako da Srbija nema motiv da žuri sa rešavanjem Kosova kada to neće moći da naplati kroz članstvo u EU. Tako da ja upravo smatram da je Srbija ta koja želi da se ovaj proces odugovlači i da status quo ostane što duže na snazi, a da je Kosovo zapravo to koje želi da na neki način isprovocira pomeranja i da su svi ovi potezi koje smo videli u poslednjih pola godine i više, od situacije sa tablicama, preko zabrane srpskih izbora na Kosovu do prijema u Saveti Evrope načini Prištine da isprovociraju reakciju Beograda i neku vrstu pomeranja i u tome. Za sada dobro napreduju zbog toga što je Priština u ofanzivi, a Beograd odgovara, ali opet za dijalog ne postoji dovoljno dobre volje niti od strane Beograda niti zbog pritiska iz EU tako da će to na kraju ostati jedan proces koji će se razvlačiti još neko vreme“, rekao je Gogić.

(izvor: Kosovapres)