Orahovac: 21. godina od bombaškog napada, ubice nikad nisu otkrivene, UNMIK zataškavao slučaj

Danas se navršava 21 godina od bombaškog napada na srpski lokal u blizini crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Orahovcu u kojem je život izgubio Zoran Vukićević dok je ranjeno sedmoro Srba iz ovog grada na jugu Kosova i Metohoije.   

Napad se dogodio samo nekoliko dana posle  ubistva u Velikoj Hoči kada su albanski ekstremisti mučki ubili Nebojšu Pavlovića i Mlađana Manitaševića, dok su u Orahovcu gotovo svakodnevno gorele kuće a Srbi kidnapovani i odvođeni od strane pripadnika OVK.

Bombaškom napadu je prethodio nestanak struje. Zoran Vukićević iz Orahovca tom prilikom je teško ranjen i na putu do bolnice je podlegao povredama. Raneni su Srećko Ulamović, Novica Radić, Miloš Micić, Jovan Vasiljević, Dragan Simić, Ljubomir Đorđević i Jovan Kujundžić,. U trenutku napada u lokalu su bili još i Dragiša Velikić, Slava Kazić, Bojan Milenković, Golub Grković i Dejan Filijović gde su uz svetlost sveće ispijali kafu i piće. 

Napadači su prvo otvorili vatru na lokal, a potom ubacili i dve eksplozivne naprave unutra. KFOR, UNMIK, OEBS i druge međunarodne organizacije obavešteni s o napadu ali su po svedočenju očevidaca satima obilazili oko mesta gde se napad dogodio, a nisu se potrudili da pronađu napadače.

U izveštaju KFOR- a, čiji su delovi objavljeni u medijima, pisalo je da je od posledica ranjavanja preminuo Zoran Vukićević, vlasnik prodavnice u Orahovcu u koju su nepoznata lica (17.  decembra 1999.) bacila dve eksplozivne naprave.

,,U lokalu je bilo 14 osoba, 10 je ranjeno, dvoje teško. Jedan 38-godišnji muškarac srpske nacionalnosti podlegao je povredama“, rekao je predstavnik KFOR- a u Prištini. Prema njegovim rečima, napadači su prvo otvorili vatru na lokal, a potom  ubacili dve ručne bombe.

I radio amateri su javili da se tri povređena lica nalaze u teškom stanju, da su prevezena do bolnice KFOR-a u Suvoj Reci.

Iako su tih dana u Orahovcu bile stacionirane jake snage KFOR-a, UNMIK- a i drugih međunarodnih organizacija, počinioci ovog zločina nikad nisu izvedeni pred lice pravde.

U okviru istraživanja organizacije Amnesty International koja su objavljena u knjizi „Nasleđe UNMIK- a na Kosovu“, navedeni su neki slučajevi koji otkrivaju  neupseh u izricanju pravde i oboštećenja porodica nestalih. Istraživanje obuhvata i slučaj ubistva Zorana Vukićevića u kojem se kaže da je njegova supruga Jagoda, u žalbi Savetodavnoj komisiji za ljudska prava podnela overen prevod četiri izveštaja UNMIK policije koji se odnose na incident od 17. decembra 1999.godine.

U februaru 2013. godine UNMIK je potvrdio da oružani napad koji je izazvao smrt Zorana Vukićevića nije upisan u bazu podataka o krivičnim delima, koji je od 1999. godine sastavila i vodila UNMIK policija.

Zoran Vukićević je rođen 21.januara 1961. u Peći. Juna meseca je sa suprugom i troje maloletne dece proteran iz svog stana u donjem delu Orahovca i privremeno je smešten kod tasta koji je živeo u svojoj kući u blizini crkve. Mučki je ubijen 17.12.1999., a sahranjen posle 12 dana 29.12.1999. na groblju Orlovača u Beogradu, gde se posredstvom Crvenog krsta prebacila i njegova supruga sa decom i gde je već bila njegova majka Velika, takođe proterana iz svog stana u Orahovcu.