Srbi iz Orahovca: Polomljene krstače i spomenike više i ne prijavljujemo policiji! (video)
U poslednjih mesec dana na pravoslavnom groblju u Orahovcu polomljeno je pet krstača, potvrdili su Srbi iz ovog grada koji su na Duhovske zadušišnice obišli grobove predaka i zapalili sveće. Poslednji slučaj skrnavljena, kao i svi prethodni, prijavljeni su policiji međutim, ovdašnji Srbi, ne veruju da će počinioci biti otkriveni.
Nemili prizor na grobu supruga, po ko zna koji put, zatiče i Ljubica Ilić.
„Pre dve nedelje ili tri polomili su krsts, tako sam čula od komšija. Sve je pololjeno i ovde i kod komšije gde su drugi taze grobovi, sve su polomili kriminalci“, govori kroz suze Ljubica.
Paroh Milan Stanojević je zbog skrnavljenja groblja, za četiri godine službovanja u Orahovcu podneo sedam prijava kosovskoj policiji. Kao i u svim slučajevima da sada, Srbi ne veruju da će počinioci biti otkriveni. Kažu, prestali su da broje i prijavljuju slučajeve uništavanja grobova i lomljenja krstača i spomenika.
„Za nas je uobučajeno kad sahranimo pokojnika da nakon nekoliko dana zateknemo krstaču polompljenu i poridice odustaju da to prijave policiji“, priča Dejan Baljošević.
Priču potvrđuje i Negovan Dedić.
„Sve su krstače polomljene, svi su spomenici polomljeni, počinioca nigde nema, a mi već duže vreme zatičemo jedno isto, situacija je alarmantna. Ovo se dešava dugi niz godina. Mi smo bespomoćni, a od onih od kojih očekujemo pomoć od njih nema nikakve pomoći“, kaže Negovan.
Orahovčani su se danas setili i sugrađana ubijenih po dolasku međunarodnih vojnih snaga. Tada su se zbog bezbednosti koju nikada ni imali niti je osetili, svoje preminule sahranjivali u porti crkve.
Na starom gradskom groblju ponovo se sahranjuju od 2015. Na groblje izlaze uz pratnju policije, a u gradu se kreću ograničeno, priča Dejan Baljošević.
„Imamo slobodu kretanja malo više u odnosu na ranije godine ali uslovno rečeno koristimo to sa oprezom, tako da ne zalazimo u neke delove grada gde bi srpsko prisustvo shvatili kao provokaciju“, priča Baljošević.
Srbi u Orahovcu, njih 240 u međuvremenu su naučili da se čuvaju, a oni koji nisu među živima, večni mir očigledno ne mogu da imaju ni tamo gde bi trebalo da ga bude – na groblju.
Ivan Miljković
