Перу Зупцу у Грачаници додељена награда „Лазар Вучковић“: Пламен Мостарских киша прекрио српско поетско небо и обасјава нашу књижевну мапу

Традиционални песнички сусрети „Лазар Вучковић“, који се 55. пут одржају на Косову и Метохији, започели су окупљањем песника и  полагањем цвећа на гробу рано пострадалог Вучковића у Горњем Селу код Призрена, а заврешни доделом награде песнику, новинару и сценаристи Перу Зупцу на књижевној вечери у Грачаници.    

Песничка манифестација коју већ више од пола века организује најстарија Новинско-издавачка кућа на КиМ „Панорама – Јединсво“ званично је отворена у Призренској Богословији, а онда је караван песника, кога су ове године чинили: Соња Кеча, Милан Михајловић, Милутин Ђуричковић, Братислав Милановић, Владан Ракић, Драгомир Костић, Срећко Симић, Станислав Којић, Жарко Миленковић и Живојин Ракочевић, наставио пут Грачанице и Косовског Поморавља.

Млади песник Лазар Вучковић, трагично пострадао на Охридском језеру, а у чије се част песнички сусрети и одржавају, каријеру је започео у приштинском „Јединству“. Многи су га упоређивали са Бранком Миљковићем. Како је то приметила и нагласила директорка НИЈП Панорама – Јединство и уредница часописа „Стремљења“ Рада Комазец, Вучковићев покретачки дар изменио је дух и естетику тадашње српске поезије на Косову и Метохији те допринео њеном осавремењивању.

„Данас смо обишли завичај који је и уткан у Вучковићево стваралаштво. За њега је песма беспопчетна, бескрајна и неуништива, а он фасцинантно пева о изгубљеним морима и бескрајним дубинама и тако долази до фаталног сазнања у коме је све могуће“, рекла је Комазец отварајући књижевно вече у песникову част у Грачаници.  

Навела је да су за више од пола века трајања Песнички сусрети „Лазар Вучковић“ упамтили много тога а највише „потискивање српског језика и писма те културе и баштине са простора на коме је оно настајало што се“, како је приметила Комазец, „одвија и траје у континуитету“.  

„Косовски човек има исконску потребу за културом јер су управо Срби на Косову и Метохији, као несвакидашње обдарен народ, приложили на олтар европске цивилизације разноврсна уметичка дела непролазне вредности. Ако хоћемо да имамо став о себи и животу морамо да имамо чврсте темеље, а ми се можемо похвалити чињеницом да имамо чврсте темеље. Они су овде на Косову и Метохији јер Косово и Метохија није само колевка српске државе и цркве већ је то и поетска и културна постојбина српског народа. Нигде као овде пенсици не стоје са страхом и поштовањем према метафори живота и свему ономе што она јесте“, рекла је Комазевчева.

Петочлани жири сачињен од песника и новинара једногласно је одлучио да престижно признање „Лазар Вучковић“ припадне прослављеном песнику из Новог Сада Перу Зупцу и његовом циклусу песама „Нешто мало сете“ објављеном у часопису „Стремљења“ број 3 и 4.

„Пламен који се јавио у Мостарским кишама и прекрио срско поетско небо, већ деценијама из песме у песму, из збирке у збирку, обасјава нашу књижевну мапу новим и свежим поетским изразима, сликама и порукама. У награђеном циклусу плоде се и варниче, родољубиво љубавни стихови одевени у ново поетско рухо, стварани под огромном духовном температуром. У овој поезији сусрећемо велику кондензацију песниковог надахнића и песниковом сна. Она залази у наше корене историју и мит, поезија за коју песник на једном месту рече да је изаткана од историје и лепоте и где се мисао таложи у саће“, наведено је у образложењу жирија коју је прочитао Милан Михаиловић.

Пера Зубца награде, како је рекао до сада нису мимоилазиле већ су, напротив, сустизале број његових година.

„Ово драго ми признање примам са особитом радошћу. Свака награда има своју тежину. Ова је има због Грачанице, друго: зато што се сада додељује. Награда у овом тренутку, када долазим међу своје, има посебну драгоценост и тежину“, рекао је наш прослављени песник у Грачници.

Публици се обратио читањењм стихова које је музички обрадио Милош Зубац, син награђеног песника. Осим стихова, које је казивао уз Милошевеу пратњу на гитару, Перо Зубац је публици у Грачаници препричаовао анегдоте о сусретима са великанима нашег књижевности Десанком Максимовић и Данилом Кишом.

(Ризница)