Podsećanje: Pre 18 godina u Njujorku počeli prvi pregovori Beograda i Prištine

Prva runda direktnih pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i Metohije održana u Njujorku 28. Septembra 2007. godine u sedištu predstavništva Evropske unije pri UN. Prvi direktan susret Beograda i Prištine od početka novog pregovaračkog procesa održan je pre 18 godina u prisustvu pregovaračke trojke EU–Rusija–SAD.

Beograd je saopštio svoje viđenje suštinske autonomije u okviru granica Srbije dok je Priština ponudila „prijateljstvo i saradnju dve nezavisne države“,

Dan pre toga, takođe u Njujorku, sastali su se ministri spoljnih poslova članica Kontakt grupe, a u razgovorima je učestvovao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.

Priština je pristala na direktne pregovore, ali odbila da priča o samom statusu, ocenjujući da je on rešen predlogom Martija Ahtisarija o „nadgledanoj nezavisnosti“. Beograd, je insistirao na direktnim pregovorima o statusu, podsećajući da je Ahtisarijev predlog odbačen u Savetu bezbednosti UN.

Evropski diplomatski izvori su ponovili da je EU „u potpunosti usredsređena na uspeh pregovora“ iako, „logično razmišlja o reakciji na sve moguće scenarije, pa i na scenario jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova“. „Ne postoji, međutim, bilo kakva strategija u vezi sa pitanjima poput reakcija na eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti“, istakao je jedan od izvora. On je naglasio da je stav EU po tom pitanju do sada bio jasan i da je ponovljen na nedavnom sastanku u Portugaliji: „EU će insistirati na jedinstvenom stavu po pitanju Kosova“. Ukoliko se EU bude pridržavala tog principa do kraja i uspe da se odupre pritiscima iz Prištine i Vašingtona, sasvim je izvesno da ne bi trebalo da bude opasnosti da EU krene u avanturu zvanu „rešenje za Kosovo van UN“.

Više evropskih zemalja je jasno stavilo do znanja da se protive bilo kakvom rešenju za Kosmet van Saveta bezbednosti UN. Među njima su, sada već tradicionalni protivnici nezavisnosti srpske pokrajine, poput Španije, Slovačke, Rumunije, Grčke i Kipra, ali i članice koje se ranije nisu protivile Ahtisarijevom planu. U toj grupi, predvođenoj Nemačkom, između ostalih nalaze se i Holandija, Češka, Austrija, Bugarska, Malta i Švedska. Nijedna članica EU  nije javno nagovestila da bi priznala eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta.

U izveštaju Američkog instituta za mir – koji su sastavili analitičar Danijel Server, savetnik Prištine u pregovorima u Rambujeu Morton Abramovic i bivši šef Unmika Seren-Jesen Petersen – preporučuje se Vašingtonu da, zajedno sa još nekoliko zemalja EU, jednostrano prizna Kosovo. Tim izveštajem Američki institut za mir se pridružio Međunarodnoj kriznoj grupi (MKG), koja je takođe nedavno objavila studiju sa istom preporukom. Te dve proalbanske analitičke organizacije su početkom ove decenije formulisale koncept „nadgledane nezavisnosti Kosova“ koji je početkom ove godine promovisao u svom predlogu bivši predsednik MKG i posrednik UN Marti Ahtisari. U obe studije se preporučuje SAD da izvrše pritisak na pojedine evropske zemlje da priznaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, bez obzira na to što će, kako navode, to dovesti do podele unutar EU.

Koštunica u Njujorku: Spremni smo da pristanemo da Albanci budu najpovlašćenija nacionalna manjina uz uvažavanje teritorijalnog integriteta Srbije

Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica izjavio je tadas u Njujorku da cilj pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije treba da bude kompromis i dodao da to treba da naglasi posrednička trojka međunarodne Kontakt grupe.

„Mi očekujemo da će međunarodna zajednica sprečiti sve pokušaje da se jednostrano blokira traženje uzajamno prihvatljivog rešenja“, istakao je Koštunica posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovim.

On je u izjavi za novinare ukazao na to da su direktni pregovori u Njujorku između vlasti Srbije i privremenih institucija pokrajinske samouprave „možda poslednja šansa za sve učesnike u pregovaračkom procesu da se pronađe uzajamno prihvatljivo rešenje“ za status južne srpske pokrajine.

Prema njegovim rečima, rešenje treba da se zasniva na poštovanju teritorijalnog suvereniteta, pri čemu je potrebno uzeti u obzir interese i Srbije i Kosova, uz baziranje na međunarodnom pravu.

Govoreći o mogućnosti davanja nezavisnosti pokrajini, Koštunica je rekao da je neophodno uvažavati teritorijalne interese Srbije i ponovio da plan izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija ne uvažava interese Srbije i da zvanični Beograd očekuje drugačije rešenje „kosovskog pitanja“.

Sergej Lavrov je uoči susreta Kontakt grupe za Kosovo u Njujorku rekao da se zvanična Moskva zalaže za kolektivni pristup i usaglašavanje principa rešavanja kosmetskog pitanja u okviru trojke, u kojoj su Rusija, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija.

On je saopštio i da će partnerima u Kontakt grupi skrenuti pažnju na to kako je nedopustivo stalno izjavljivati da je nezavisnost Kosova neizbežna jer takve izjave direktno protivreče potrebi da se strane ubede u to da pronađu sporazumno rešenje.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ponovio je iz Njujorka da je Beograd spreman da ponudi kosovskim Albancima status najpovlašćenije nacionalne manjine, ali uz čvrst uslov da se ne može dovesti u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

Pregovarački tim Srbije bio je predvođen predsednikom Republike Borisom Tadićem i predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom.

(Vlada R. S. – Politika)