Подсећање: Пре 18 година у Њујорку почели први преговори Београда и Приштине

Прва рунда директних преговора Београда и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије одржана у Њујорку 28. Септембра 2007. године у седишту представништва Европске уније при УН. Први директан сусрет Београда и Приштине од почетка новог преговарачког процеса одржан је пре 18 година у присуству преговарачке тројке ЕУ–Русија–САД.

Београд је саопштио своје виђење суштинске аутономије у оквиру граница Србије док је Приштина понудила „пријатељство и сарадњу две независне државе“,

Дан пре тога, такође у Њујорку, састали су се министри спољних послова чланица Контакт групе, а у разговорима је учествовао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана.

Приштина је пристала на директне преговоре, али одбила да прича о самом статусу, оцењујући да је он решен предлогом Мартија Ахтисарија о „надгледаној независности“. Београд, је инсистирао на директним преговорима о статусу, подсећајући да је Ахтисаријев предлог одбачен у Савету безбедности УН.

Европски дипломатски извори су поновили да је ЕУ „у потпуности усредсређена на успех преговора“ иако, „логично размишља о реакцији на све могуће сценарије, па и на сценарио једностраног проглашења независности Косова“. „Не постоји, међутим, било каква стратегија у вези са питањима попут реакција на евентуално једнострано проглашење независности“, истакао је један од извора. Он је нагласио да је став ЕУ по том питању до сада био јасан и да је поновљен на недавном састанку у Португалији: „ЕУ ће инсистирати на јединственом ставу по питању Косова“. Уколико се ЕУ буде придржавала тог принципа до краја и успе да се одупре притисцима из Приштине и Вашингтона, сасвим је извесно да не би требало да буде опасности да ЕУ крене у авантуру звану „решење за Косово ван УН“.

Више европских земаља је јасно ставило до знања да се противе било каквом решењу за Космет ван Савета безбедности УН. Међу њима су, сада већ традиционални противници независности српске покрајине, попут Шпаније, Словачке, Румуније, Грчке и Кипра, али и чланице које се раније нису противиле Ахтисаријевом плану. У тој групи, предвођеној Немачком, између осталих налазе се и Холандија, Чешка, Аустрија, Бугарска, Малта и Шведска. Ниједна чланица ЕУ  није јавно наговестила да би признала евентуално једнострано проглашење независности Космета.

У извештају Америчког института за мир – који су саставили аналитичар Данијел Сервер, саветник Приштине у преговорима у Рамбујеу Мортон Абрамовиц и бивши шеф Унмика Серен-Јесен Петерсен – препоручује се Вашингтону да, заједно са још неколико земаља ЕУ, једнострано призна Косово. Тим извештајем Амерички институт за мир се придружио Међународној кризној групи (МКГ), која је такође недавно објавила студију са истом препоруком. Те две проалбанске аналитичке организације су почетком ове деценије формулисале концепт „надгледане независности Косова“ који је почетком ове године промовисао у свом предлогу бивши председник МКГ и посредник УН Марти Ахтисари. У обе студије се препоручује САД да изврше притисак на поједине европске земље да признају једнострано проглашење независности Косова, без обзира на то што ће, како наводе, то довести до поделе унутар ЕУ.

Коштуница у Њујорку: Спремни смо да пристанемо да Албанци буду најповлашћенија национална мањина уз уважавање територијалног интегритета Србије

Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је тадас у Њујорку да циљ преговора о будућем статусу Косова и Метохије треба да буде компромис и додао да то треба да нагласи посредничка тројка међународне Контакт групе.

„Ми очекујемо да ће међународна заједница спречити све покушаје да се једнострано блокира тражење узајамно прихватљивог решења“, истакао је Коштуница после разговора са министром спољних послова Русије Сергејом Лавровим.

Он је у изјави за новинаре указао на то да су директни преговори у Њујорку између власти Србије и привремених институција покрајинске самоуправе „можда последња шанса за све учеснике у преговарачком процесу да се пронађе узајамно прихватљиво решење“ за статус јужне српске покрајине.

Према његовим речима, решење треба да се заснива на поштовању територијалног суверенитета, при чему је потребно узети у обзир интересе и Србије и Косова, уз базирање на међународном праву.

Говорећи о могућности давања независности покрајини, Коштуница је рекао да је неопходно уважавати територијалне интересе Србије и поновио да план изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија не уважава интересе Србије и да званични Београд очекује другачије решење „косовског питања“.

Сергеј Лавров је уочи сусрета Контакт групе за Косово у Њујорку рекао да се званична Москва залаже за колективни приступ и усаглашавање принципа решавања косметског питања у оквиру тројке, у којој су Русија, Сједињене Америчке Државе и Европска унија.

Он је саопштио и да ће партнерима у Контакт групи скренути пажњу на то како је недопустиво стално изјављивати да је независност Косова неизбежна јер такве изјаве директно противрече потреби да се стране убеде у то да пронађу споразумно решење.

Председник Владе Србије Војислав Коштуница поновио је из Њујорка да је Београд спреман да понуди косовским Албанцима статус најповлашћеније националне мањине, али уз чврст услов да се не може довести у питање територијални интегритет и суверенитет Србије.

Преговарачки тим Србије био је предвођен председником Републике Борисом Тадићем и председником Владе Србије Војиславом Коштуницом.

(Влада Р. С. – Политика)