Поезија као игра и игра као поезија, промоција књиге „Игра и песма као начин живота“ Јованке Ађанчић

Промоција збирке поезије „Игра и песма као начин живота“ Јованке Ађанчић, дугогодишње чланице Ансамбла народних игара и песама са Косова и Метохије„Венац“, одржана је у Галерији Дома културе у Грачаници.

Љубав према игри али и породици Јованака је преточила у стихове који славе традицију, уметност и живот. Публика је њену искрену емоцију, преданост и љубав према послу, породици, људима успела да препозна па се на прОмоцији њене књиге у публици заиста тражило место више.

„Њена поезија је више проза сложена у кратке стихове, без строго поштоване форме, али нам ауторка у овој збирци песама представила суштину живота. Несвесно је поставила стандарде једне културе, традиције и обичајних вредности које су основни стубови успешног и срећног друштва“, рекла је директорка Народне библиотеке у Грачаници Бранкица Костић.

Вера Обрадовић Љубинковић, кореографкиња и професорка Факултета Драмских уметности на промоцију у Грачаници стигла је из Београда где је пре подне примила награду „Беочуг“ за трајни допринос у култури главног града.

Доделу награде „Беочуг“ покренуо је песник Васко Попа, а професорка Обрадовић – Љубинковић је цитирајући његову песму „Косово Поље“ рекла да се доласком у Грачаницу осећа онако како је Косово песник и описао: да је изнад и испод Косова небо.

„Долазим већ 20 година на Косово, ту и предајем и увек имам тај исти осећај да је изнад мене и испод мене небо“, рекла је професорка Обрадовић – Љубинковић.

Додала је да је књига за њу, будући да се и она бави игром, јако дирљива али је о поезији игре и игри као поезији говорила феномененолошки.

„Вићентије Ракић педагог који је докторирао с почетка 20. века у иностранству, написао је докторску тезу на тему „Васпитање кроз игру и уметност“ у којој је поставио тезу да се кроз игру развијају особине репетиције и особине иновације, на жалост ми сада живимо у времену када се особина иновације поприлично укида“, рекла је порофесорка додајући да је јако важно да штампамо овакве књиге које нам говоре колико је стваралаштво битно и колико може да  допринесе заједници и загрљају различитих људи.

Захваливши се присутнима на лепим речима, породици, колегама и свима који су јој у стваралачком процесу били узор и подршка, Јованка Ађанчић је у дубоко емотивном обраћању рекла да је свако од њих нашао место у књизи те да се може препознати у некој од песама.

„Волим игру као Библију је песма која је написана за вас, јер не играм само ја, играте сви ви, аутобиографска је и посвећена и колегама и мојој породици, синовима, снајама, пријатељима и свим добрим људима. Као дугогодишњи уметник ја волим, ценим и поштујем сваку врсту уметности.  

Јованка Ађанчић је професионалну каријеру изградила у националном Ансамблу народних игара и песама Косова и Метохије „Венац“ из Приштине, где је годинама предано радила као играчица, па солисткиња народне игре. И данас наставља да доприноси очувању културног наслеђа као асистент педагога народне игре. За свој труд, таленат и посвећеност добитница је значајних награда и признања. 

И. Миљковић