Poezija kao igra i igra kao poezija, promocija knjige „Igra i pesma kao način života“ Jovanke Ađančić

Promocija zbirke poezije „Igra i pesma kao način života“ Jovanke Ađančić, dugogodišnje članice Ansambla narodnih igara i pesama sa Kosova i Metohije„Venac“, održana je u Galeriji Doma kulture u Gračanici.

Ljubav prema igri ali i porodici Jovanaka je pretočila u stihove koji slave tradiciju, umetnost i život. Publika je njenu iskrenu emociju, predanost i ljubav prema poslu, porodici, ljudima uspela da prepozna pa se na prOmociji njene knjige u publici zaista tražilo mesto više.

„Njena poezija je više proza složena u kratke stihove, bez strogo poštovane forme, ali nam autorka u ovoj zbirci pesama predstavila suštinu života. Nesvesno je postavila standarde jedne kulture, tradicije i običajnih vrednosti koje su osnovni stubovi uspešnog i srećnog društva“, rekla je direktorka Narodne biblioteke u Gračanici Brankica Kostić.

Vera Obradović Ljubinković, koreografkinja i profesorka Fakulteta Dramskih umetnosti na promociju u Gračanici stigla je iz Beograda gde je pre podne primila nagradu „Beočug“ za trajni doprinos u kulturi glavnog grada.

Dodelu nagrade „Beočug“ pokrenuo je pesnik Vasko Popa, a profesorka Obradović – Ljubinković je citirajući njegovu pesmu „Kosovo Polje“ rekla da se dolaskom u Gračanicu oseća onako kako je Kosovo pesnik i opisao: da je iznad i ispod Kosova nebo.

„Dolazim već 20 godina na Kosovo, tu i predajem i uvek imam taj isti osećaj da je iznad mene i ispod mene nebo“, rekla je profesorka Obradović – Ljubinković.

Dodala je da je knjiga za nju, budući da se i ona bavi igrom, jako dirljiva ali je o poeziji igre i igri kao poeziji govorila fenomenenološki.

„Vićentije Rakić pedagog koji je doktorirao s početka 20. veka u inostranstvu, napisao je doktorsku tezu na temu „Vaspitanje kroz igru i umetnost“ u kojoj je postavio tezu da se kroz igru razvijaju osobine repeticije i osobine inovacije, na žalost mi sada živimo u vremenu kada se osobina inovacije poprilično ukida“, rekla je porofesorka dodajući da je jako važno da štampamo ovakve knjige koje nam govore koliko je stvaralaštvo bitno i koliko može da  doprinese zajednici i zagrljaju različitih ljudi.

Zahvalivši se prisutnima na lepim rečima, porodici, kolegama i svima koji su joj u stvaralačkom procesu bili uzor i podrška, Jovanka Ađančić je u duboko emotivnom obraćanju rekla da je svako od njih našao mesto u knjizi te da se može prepoznati u nekoj od pesama.

„Volim igru kao Bibliju je pesma koja je napisana za vas, jer ne igram samo ja, igrate svi vi, autobiografska je i posvećena i kolegama i mojoj porodici, sinovima, snajama, prijateljima i svim dobrim ljudima. Kao dugogodišnji umetnik ja volim, cenim i poštujem svaku vrstu umetnosti.  

Jovanka Ađančić je profesionalnu karijeru izgradila u nacionalnom Ansamblu narodnih igara i pesama Kosova i Metohije „Venac“ iz Prištine, gde je godinama predano radila kao igračica, pa solistkinja narodne igre. I danas nastavlja da doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa kao asistent pedagoga narodne igre. Za svoj trud, talenat i posvećenost dobitnica je značajnih nagrada i priznanja. 

I. Miljković