Поклич Косово Република! – Пре 52. године отпочела отворена борба Албанаца за отцепљење од Србије

На данашњи дан 27. новембра године 1968, уочи државог празника Албаније, Дана Заставе, на Косову и Метохији су организоване масовне демонстрације припадника албанске националне мањине. Припадници југословенске војске и полиције угушили су демонстрације на којима је захтевано да та покрајина Србије добије статус републике.

Косово република! – био је поклич који се са Универзитета у Приштини, где су већину студената чинили етнички Албанци, проширио прво Приштином, а потом и осталим градовима тадашње Аутономне покрајине Косово и Метохија. Албанци су захтевали да им се призна статус конститутивног народа у Југославији (дотад су били подведени под „народност“), а да САП Косово постане седма република СФРЈ. Ставове Албанаца поджао је и тадашњи председник Албаније Енер Хоџа.

Како су касније оценили историчари и политиколози био је то пробни балон за акцију разбијања СФРЈ и отцепљења Косова и Метохије од Србије. Тадашње комунистичке власти, на челу са Јосипом Брозом то су  виделе као најобичнији студентски бунт, а Тито им је тада чак и поручио да су у праву! Прву побуну Албанаца у Србији су припремили Фадиљ Хоџа, Вели Дева, Махмут Бакали, Исмаил Бајра, Аслан Фазлије и други албански политичари тог времена.

„Ви млади, доказали сте се, ви ћете постепено преузети власт на Косову – рекао је тада окупљеним демонстрантима Исмаил Баља.

Главни виновници немира били су студенти Приштинског универзитета, пре свега са Филозофског факултета.

У рану зору следећег дана долази до интервенције оружаних јединица ЈНА, које су „угушиле“ овај бунт.

Албанска побуна на Косову и Метохији 1968. допринела је да се у Устав из 1974. Космет, уставно, приближио републикама. И руководство је било за републику Косово и Метохија, као и Фадиљ Хоџа и Махмут Бакали.

Међутим, овај радикалан политички захтев албанских демонстраната само се делимично могао приписати одважности косовских Албанаца. Околности на домаћој и међународној сцени створиле су идеалну „политичку климу“ за њихову побуну.

Индикативно је да се Албанци 1981. године, као уосталом и 1968, дижу на буну након „одласка“ ауторитарних личности са политичке сцене.

Године 1968. то је била смена Александра Ранковића, почетком 80-их то је била смрт Јосипа Броза Тита. Оба пута Албанци с правом претпостављају да ће одлазак ових личности довести до прерасподеле моћи између федералних јединица (република) и да је реално очекивати слабљење позиција српског руководства.

Повезани чланци

Back to top button