Култура

Политика: Лоша времена за књижевност, филм, музику и позориште

Више од осамдесет одсто уметничких активности било је одложено, отказано или пребачено на интернет током ванредног стања.

Према резултатима истраживања утицаја пандемије новог вируса корона на живот и рад уметника и културних радника у 2020. години Асоцијације независне културне сцене Србије и Центра за емпиријске студије културе југоисточне Европе, за чак 39 одсто уметника изгубљен је сав њихов приход, а за 26,4 одсто већи део прихода.

Према речима Предрага Цветичанина, руководиоца Центра за емпиријске студије југоисточне Европе, највише уметника – 20,7 одсто изгубило је између 25.000 и 50.000 динара, 15,9 одсто њих остало је без између 50.000 и 100.000 динара, док је 16,8 одсто лишено више од 100.000 динара.

Код чак 62 одсто уметника и културних посленика породица зависи од њихових прихода, 69,7 одсто је веома забринуо због ефеката пандемије на обезбеђивање прихода, а 64,9 одсто брине због неизвесности добијања будућих послова. Такође, 46,2 одсто веома је забринуто због тога да ли ће моћи да покрива дневне трошкове, а 39,3 процента стрепи да ли ће потписани уговори бити поштовани. Више од осамдесет одсто уметничких активности било је одложено, отказано или пребачено на интернет током ванредног стања. Ова анкета рађена је на узорку од 333 испитаника, од којих приходе искључиво од уметности остварује 65,5 одсто, а 56,4 одсто су самостални уметници.

Ови подаци забрињавајући су у односу и на друге анализе које су спровели Асоцијација НКСС и Центар за емпиријске студије, будући да се из годишњег буџета Републике Србије све мање новца издваја за културу, а да је после ребаланса тај износ са 0,73 спао на 0,49 одсто. Изузетно мали део буџета Министарства културе и информисања који се одваја за конкурсе након ребаланса буџета у 2020. години је 3,46 одсто.

Предраг Цветичанин оценио је да квалитет и јавност организовања конкурса које спроводи Министарство културе и информисања напредују из године у годину, нарочито због објављивања података и образложења о свим подржаним и свим одбијеним пројектима, и да је релативно мали број „сумњивих пројеката” (два пројекта организација које су основане пред конкурс и осам које нису у АПР-у). Међутим, Цветичанин је уочио структуралне пропусте ових конкурса, где ипак више новца добијају пројекти културних институција, које су већ на државном буџету.

– У овој години грцања цивилног сектора 23 милиона динара више дато је културним институцијама у односу на организације из цивилног сектора у култури. Уз то, стално се смањују обим и проценат средстава које се додељују организацијама цивилног сектора. Ове године дато им је 765.000 евра, што је само 2.900 евра по пројекту, а од 89 пројеката НКСС одобрено је само 29 – нагласио је Цветичанин, додајући да је ове године требало спровести мере „позитивне дискриминације” управо према овој угроженој области.

Он је, такође, запазио да је у 2020. знатно мање пројеката одобрено из области књижевности, за капитална дела, као и за манифестације, награде и периодичне публикације, да је лоше прошла филмска област, али и музика и позориште, док нешто боље стоје визуелне уметности.

Управо због овако лоше финансијске ситуације у независном уметничком сектору.

(Извор: Политика)

Извор
Политика
Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close