Politika: Loša vremena za književnost, film, muziku i pozorište

Više od osamdeset odsto umetničkih aktivnosti bilo je odloženo, otkazano ili prebačeno na internet tokom vanrednog stanja.

Prema rezultatima istraživanja uticaja pandemije novog virusa korona na život i rad umetnika i kulturnih radnika u 2020. godini Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije i Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, za čak 39 odsto umetnika izgubljen je sav njihov prihod, a za 26,4 odsto veći deo prihoda.

Prema rečima Predraga Cvetičanina, rukovodioca Centra za empirijske studije jugoistočne Evrope, najviše umetnika – 20,7 odsto izgubilo je između 25.000 i 50.000 dinara, 15,9 odsto njih ostalo je bez između 50.000 i 100.000 dinara, dok je 16,8 odsto lišeno više od 100.000 dinara.

Kod čak 62 odsto umetnika i kulturnih poslenika porodica zavisi od njihovih prihoda, 69,7 odsto je veoma zabrinuo zbog efekata pandemije na obezbeđivanje prihoda, a 64,9 odsto brine zbog neizvesnosti dobijanja budućih poslova. Takođe, 46,2 odsto veoma je zabrinuto zbog toga da li će moći da pokriva dnevne troškove, a 39,3 procenta strepi da li će potpisani ugovori biti poštovani. Više od osamdeset odsto umetničkih aktivnosti bilo je odloženo, otkazano ili prebačeno na internet tokom vanrednog stanja. Ova anketa rađena je na uzorku od 333 ispitanika, od kojih prihode isključivo od umetnosti ostvaruje 65,5 odsto, a 56,4 odsto su samostalni umetnici.

Ovi podaci zabrinjavajući su u odnosu i na druge analize koje su sproveli Asocijacija NKSS i Centar za empirijske studije, budući da se iz godišnjeg budžeta Republike Srbije sve manje novca izdvaja za kulturu, a da je posle rebalansa taj iznos sa 0,73 spao na 0,49 odsto. Izuzetno mali deo budžeta Ministarstva kulture i informisanja koji se odvaja za konkurse nakon rebalansa budžeta u 2020. godini je 3,46 odsto.

Predrag Cvetičanin ocenio je da kvalitet i javnost organizovanja konkursa koje sprovodi Ministarstvo kulture i informisanja napreduju iz godine u godinu, naročito zbog objavljivanja podataka i obrazloženja o svim podržanim i svim odbijenim projektima, i da je relativno mali broj „sumnjivih projekata” (dva projekta organizacija koje su osnovane pred konkurs i osam koje nisu u APR-u). Međutim, Cvetičanin je uočio strukturalne propuste ovih konkursa, gde ipak više novca dobijaju projekti kulturnih institucija, koje su već na državnom budžetu.

– U ovoj godini grcanja civilnog sektora 23 miliona dinara više dato je kulturnim institucijama u odnosu na organizacije iz civilnog sektora u kulturi. Uz to, stalno se smanjuju obim i procenat sredstava koje se dodeljuju organizacijama civilnog sektora. Ove godine dato im je 765.000 evra, što je samo 2.900 evra po projektu, a od 89 projekata NKSS odobreno je samo 29 – naglasio je Cvetičanin, dodajući da je ove godine trebalo sprovesti mere „pozitivne diskriminacije” upravo prema ovoj ugroženoj oblasti.

On je, takođe, zapazio da je u 2020. znatno manje projekata odobreno iz oblasti književnosti, za kapitalna dela, kao i za manifestacije, nagrade i periodične publikacije, da je loše prošla filmska oblast, ali i muzika i pozorište, dok nešto bolje stoje vizuelne umetnosti.

Upravo zbog ovako loše finansijske situacije u nezavisnom umetničkom sektoru.

(Izvor: Politika)