Politikin Zabavnik danas slavi 82. rođendan
Prvi broj Politikinog Zabavnika izašao je 28. februara 1939. godine. Ovo je srpski časopis koji uživa kultni status u pop kulturi Srbije i bivše Jugoslavije. U početku je štampan u obliku dnevnih novina, a izlazio je dvaput nedeljno, utorkom i petkom. Trećinu časopisa čine stripovi, dok druge dve sadrže članke o nauci, umetnosti, prirodi, istoriji, muzici, interesantnim događajima iz života, i često su pisani u zabavnom duhu.
Slogan časopisa je: Za sve od 7 do 107. U 2006. godini proglašen je srpskim „superbrendom“. Danas je prosečan tiraž časopisa 37.000, dok je na vrhuncu, tokom sedamdesetih godina 20. veka, dostizao i tiraž od preko 300.000 primeraka. Svi brojevi Politikinog zabavnika mogu se pročitati besplatno, na zvaničnom sajtu Politikinog zabavnika. U odeljku Arhiva nalaze se izdanja od prvog broja, pa do onog koji je objavljen mesec dana pre poslednjeg izdatog broja.Povodom dana državnosti 2020. časopisu je dodeljen Sretenjski orden trećeg stepena.
Prvobitnu redakciju lista činili su novinari Politike, na čelu sa Vladislavom Ribnikarom, Dušanom Dudom Timotijevićem i Živojinom Batom Vukadinovićem. Oni su bili entuzijasti, oko kojih se okupljala srpska intelektualna levica kasnih 1930-ih godina. Njihova zamisao je bila da naprave časopis koji će se sastojati od romana, priča i stripova.
Dana 31. decembra 1938. godine dnevne novine Politika objavile su javni konkurs za ime novog izdanja. Od 34.998 pristiglih kupona, jedna petina glasala je za ime „Politikin Zabavnik“ između ostalih predloga. Zvaničnom kumom Politikinog Zabavnika proglašena je tada devetogodišnja Antonija Savić, čiji je kupon izvučen iz bubnja. Prvi broj časopisa izašao je 28. februara 1939. godine. Štampan je u obliku berlinera. Imao je dvanaest stranica štampanih crno-belo. Četiri od njih štampane su sa dodatkom crvene boje i njenih tonova. Koncept Politikinog Zabavnika bio je izbalansiran odnos između stripova i tekstova, poput romana, priča i zanimljivosti.
Kao urednik stripa, Duda Timotijević bio je glavni prevodilac američkih dnevnih i nedeljnih stripova. Bio je „kum“ mnogim Diznijevim junacima, dajući im srpska imena u odnosu na njihov fizički izgled.
Glavna razlika između Politikinog Zabavnika i konkurentskih strip izdavača, poput Mike Miša i Mikijevog carstva bili su tekstualni delovi, koji su sadržavali ukrštene reči, romane, Riplijevu rubriku Verovali ili ne!, reportaže od nauke do sporta i veliki broj kratkih, interesantnih i naučnih tekstova. Osim toga, imao je ekskluzivno pravo na, u to vreme u Srbiji jako popularne, stripove Volta Diznija.
Prosečan tiraž časopisa dostigao je cifru od 41.000 po izdanju, što je u to vreme bio ogroman broj. Bombardovanje Beograda u II svetskom ratu prekinulo je izdavanje časopisa. Poslednje predratno izdanje (broj 220) izašlo je 4. aprila 1941. godine.
Ubrzo nakon što se rat završio, novi komunistički režim nije trpeo stripove i zabranio je njihovo izdavanje. Obrazloženje je bilo da su stripovi produkt kapitalizma. Međutim, nakon gašenja sovjetskog uticaja u Titovoj Jugoslaviji, a naročito posle sukoba sa Staljinom i perioda Informbiroa, zabrane vezane za kulturu počele su da slabe. Prvo je počelo sa karikaturama i animiranim filmovima, a nešto kasnije počelo se sa objavljivanjem stripova u različitim edicijama.
Sedam godina nakon završetka II svetskog rata Vladislav Ribnikar je odlučio da ponovo pokrene časopis. Prvo posleratno izdanje izašlo je 5. januara 1952. godine. Glavni i odgovorni urednik bio je Kosta Stepanović, a njegov prvi zamenik Bogdan Popović, koji je kasnije takođe postao urednik. Prema legendi, čiju je istinitost danas teško dokazati, uslovi za to stvorili su se nakon posete atinskog predstavnika kompanije Volt Dizni. On je predložio Titu da vrati strip izdavaštvo u Jugoslaviju.
Šesti januar 1968. godine predstavljao je istorijski datum za časopis. Nikola Lekić, glavni urednik u to vreme, promenio je format izdanja sa novinskog u format časopisa. Takođe, časopis je počeo da izlazi u boji. Još jedna značajna inovacija bila je strip na više strana u sredini časopisa. Pre toga Politikin Zabavnik je objavljivao samo stripove u kaiševima i na pojedinačnim tablama. Ovaj dodatak sadržavao je deo kompletne epizode stripa podeljene na 2-3 nastavka. Od 1971. godine, Politikin Zabavnik počeo je da izlazi i na latinici i na slovenačkom jeziku, da bi na vrhuncu popularnosti, 1975. godine, dostigao tiraž od 330.000 primeraka po broju.
Nakon raspada SFRJ, Zabavnik je tokom 1990-ih nastavio da izlazi samo ćirilicom. Početkom januara 1993. godine, Politika je na naslovnoj strani objavila naslov: „Sankcije proterale Paju, Mikija i ostale Diznijeve junake.“ Uvođenjem sankcija SR Jugoslaviji, Diznijevi junaci prestali su da izlaze u svim Politikinim izdanjima. Tokom trajanja sankcija, Paja Patak koji prodaje novine, zaštitni znak koji se nalazi u gornjem desnom uglu časopisa uz njegov logo, bio je obojen u crno, tako da se mogla videti samo njegova silueta. Nakon prestanka rata i sankcija Pajin lik je ponovo vraćen. Politikin Zabavnik je izrazio sličan protest i tokom bombardovanja SRJ, kada je na crnoj naslovnoj strani osvanula glava Mikija Mausa koji je šakama prekrio oči. Tokom ratnih godina Politikin Zabavnik je često izlazio na lošijem papiru, manjem broju stranica, i na većem broju crno belih stranica nego ranije. Strip Miki, koji je redovno izlazio na poslednjoj stranici, zamenio je strip o mačku Garfildu, sve do 1. marta 2013. godine, od kada se na poslednjoj stranici nalazi strip o Paji Patku.
Početkom 21. veka Politikin Zabavnik počinje da izlazi na finijem papiru, povećanom broju strana i kompletno u boji, što nikada pre nije bio slučaj.
