Popis stanovništva na Kosovu: Srbi između bojkota i odlaganja
Popis stanovništva na Kosovu i Metohiji počeo je danas i organizuje se drugi put od 1999. godine. Neizvesno je koliko će se Srba odazvati pozivu da se popišu i uprkos pozivima Aljbina Kurtija da to učine, s druge strane srpske političke partije kosovskih Srba pozivaju na odlaganje popisa.
Predviđeno je da popis stanovništva na KiM traje do 17. maja, trebalo je da se održi još 2021, ali je od tada više puta odlagan.
Prvog dana popisa na terenu su se već javile poteškoće, tako je gradonačelnik Zubinog Potoka Izmir Zećiri zbog nedostatka popisivača u ovoj opštini početak popisa odložio za ponedeljak, dok je predsednik opštine Glogovac zbog propusta Agencije za statistiku zahtevao odlaganje za najmanje dve nedelje.
Utisak je da se popis organizuje pod velom tajne, ocenjuje Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture.
„Niti su kontaktirali nevladine organizacije, niti strukture koje mogu da pomognu čitav proces, ne postoji ni flajer ni bilbord, nikakva informativna kampanja oko čitavog procesa“, rekao je Radaković.
U odvojenim saopštenjima Srpska lista, Partija kosovskih Srba, Srpska demokratija i Srpski narodni pokret takođe su pozvale na odlaganje potpisa. Sve srpske političke partije smatraju da nije trenutak da se učestvuje u popisu dok se nad pripadnicima srpskog naroda vrši institucionalno nasilje, krše osnovna ljudska prava i otimaju sve ingerencije.
„Definitivno nije dobar period za popis stanovništva. Loše je stanje, izlazak Srba iz institucija, nema povratka u institucije, nema ZSO, mnogo je faktora koji utiču na to da Srbi ne izađu na popis, hiljadu je pitanja a nema odgovora“, ističe Dušan Radaković.
Kosovski Srbi uglavnom nisu obavešteni o popisu kažu da će učiniti onako kako većina sunarodnika odluči. Dovodi se u pitanje i kako će Albanci biti popisani na severu Kosova i Metohije.
Centralne vlasti u Prištini pojasnile su da će preko posebnih formulara elektornskim putem biti popisana i kosovska dijaspora.
Agencija za statistiku poručuje da se popis sprovodi kako bi se stekao precizan uvid u socijalne i društvene uslove života građana, koji će popunjavati sedam upitnika, uključujući i onaj o šteti pričinjenoj tokom sukoba 1998. i 99. godine.
Upitnik i podaci za evidentiranje ratne štete, kako ističu u Prištini, neophodan je kako za dalje pregovore sa Begoradom, tako i za članstvo u Evropskoj uniji. Građani se izjašnjavanjju i o vrednosti uništene imovine, odnosno da li u njihovim domaćinstvima ima poginulih, povređenih, nestalih ili zatvorenih, pri čemu se traži broj, ime i prezime svake osobe, godina rođenja, godina smrti i pol kao i da li je u okviru porodice bilo drugih šteta tortura, nasilje, psihičkih posledica. Popis ratne štete ali i žrtava rata dodatno kompkuje čitav proces ocenjuje Bljerim Bljakaj iz prištinskog Fonda za humanitarno pravo
„Ne verujem da su popisivači dovoljno obučeni da popišu materijalnu štetu, ne znam i da li postoji mehanizam provere dobijenih podataka jer ukoliko nema dokaza, a u većini slučajeva više nema nikakvih tragova, pretrpljene materijalne štete i srušenih kuća i drugih objekata bojim se da možemo dobiti iskrivljenu sliku o tome koje su materijalne štete nanete tokom raata na Kosovu. Možda bi bilo bolje da se obrazuje jedna profesionalna komisija koja bi se bavila samo tim i napravila strategiju i plan“, ocenio je Bljakaj.
Za potrebe popisa na KiM biće angažovano 3.500 popisivača. Za bojkot je zaprećena kazna i do 2000 evra. Prema podacima poslednjeg popisa od pre 13 godina ukupan broj stanovnika na Kosovu i Metohiji iznosio 1.739. 825, od čega su više od 90 odsto Alabanci, a ostalo čine Srbi, Turci, Romi i ostale zajednice.
I. Miljković
