Pošteni mesar i bezobrazni mušterija
U prirodi čoveka je da se navikne i na dobro i na loše. Kada se jednom već navikne ne loše, ne treba mu dolivati žuči u već prepunu čašu iste.
Sledeći tekst govori o tome ali nas i podseća da se od sredine prošlog veka, kada je ova beleška nastala, pa do danas, nije mnogo toga promenilo u društvu i u ljudskom poimanju sveta. Svaka sličnost sa nečim što je danas aktuelno sasvim je slučajna i namerno je pripisujemo autoru otvorenog pisma.
Uvažena Pana Petkovičkova,
na samom početku našeg pisma srdačno pozdravljamo Vas i vašu porodicu i želimo vam dobro zdravlje. A, sada da pređemo na stvar.
Vama ne pristaje da tako sa nama postupate Pani Petkovičkova!
Svakako je tačno da se treba boriti protiv nezakonitog bogaćenja pojedinaca na račun društva, ali zašto ste počeli tu borbu baš u našem rejonu i to sada kada su za nas, na koncu, nastupila bolja vremena. Vi ste svojim nerazumnim postupkom ponovo uneli zebnju u naša srca.
Kako vam je palo na um da pišete rejonskoj trgovinskoj inspekciji? Da ste to bar učinili u anonimnoj formi nekako bi se zataškalo…. ali… avaj… vi ste bili toliko nerazumni pa ste se potpisali punim imenom i prezimenom te je inspekcija zbog toga morala da preduzme mere. A istina je, istina je da vas je naš mesar prevario za 10 kruna, to je čista slučajnost i nepažnja. Svi mi kod njega kupujemo i znamo da nas on prevari za najviše dve krune.
Vaš slučaj je jednostavno greška. Možda je mislio da niste iz našeg rejona, a može biti da ste ga vi i sami isprovocirali svojim držanjem. Trebalo je da pažljivo razmislite i da se o tome i posavetujete sa nama, vašim susedima, u krajnjem slučaju mi bismo vam nadoknadili gubitak. Trebalo je konačno malo razmisliti i o nama, o našim interesima. Naš mesar već ima kola, kuću, vikendicu, bazen, a ćerku je već udao. On ima sve ono o čemu je nekada maštao. Kruna – dve, koliko nam on zakida, prosto su simbolične, drage uspomene o prvim godinama života u našem rejonu.
Vaš nerezumni postupak odjednom je srušio tu idilu. Sada će našeg mesara odvojiti od nas, a na njegovo mesto doći će novi.
A kakav će biti novi mesar?
Jedno svakako znamo, sigurno neće imati kuću, vilu, bazen, a može biti ni kola…… iiii….. on će se svakako truditi da sve to kupi, pa nam sleduje sve ispočetka.
Mi se nadamo da ćete se sledeći put, kada zaželite da preduzmete takav opasan korak prethodno upoznati sa našim mišljenjem!
(Jozef Šlik – Čehoslovačka, napisano 60- tih godina prošlog veka)
