Преминуо папа Фрања

Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања преминуо је у 89. години, саопштио је Ватикан је у видео-саопштењу.

Папа Фрања преминуо је дан након прославе Ускрса на коме први пут од почетка папинства није држао мису.

„Драга браћо и сестре, са дубоком тугом морам да објавим да је преминуо наш свети отац Фрања“, саопштио је кардинал Kевин Фарел на ватиканској телевизији.

У објави Ватикана написано је да се „јутрос у 7:35 римски бискуп Фрања вратио у кућу Очеву“.

У фебруару папа је примљен у римску болницу Гемели након што је неколико дана имао потешкоћа са дисањем. Током вишенедељног боравка у болници папа је имао неколико криза дисања, а према саопштеу лекара лечен је од обостране упале плућа.

Хорхе Марио Бергољо био је први папа из Језуитског реда, први из Јужне Америке и са Јужне хемисфере и први рођен или одрастао ван Европе од сиријског папе Гргура III из 8. века.

Рођен у Буенос Ајресу у Аргентини, Бергољо је био инспирисан да се придружи језуитима 1958. године након опоравка од тешке болести. 

Боловао је од тешке респираторне инфекције због које му је уклоњен део плућног крила. Касније се присећао да му је медицинска сестра спасила живот, одлучивши да удвостручи дозу лекова које је примао.

За католичког свештеника рукоположен је 1969. године a од 1973. до 1979. obavqao je дужност језуитског провинцијског старешине у Аргентини.

Постао је надбискуп Буенос Ајреса 1998. године, а папа Јован Павле Други га је прогласио кардиналом 2001. године.

Предводио је аргентинску цркву током немира у Аргентини у децембру 2001. године а администрације Нестора Кирхнера и Кристине Фернандез де Киршнер сматрале су га политичким ривалом.

Након оставке папе Бенедикта Шеснаестог 28. фебруара 2013. године, папска конклава је 13. марта изабрала Бергоља за његовог наследника.

Папа Фрања и питање беатификације Степинца

Папа Фрања је оспорио захтев из Загреба да се кардинал Алојзије Степинац прогласи свецем без дубље провере његовог лика и дела.

Зато је осонована мешовита комисија од представника СПЦ и и Римокатоличке цркве о улози кардинала Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.

Једном приликом 2019. године. новинару ХРТ-а папа Фрања је рекао да не зна чему би служило проглашење за Степинца свеца ако истина о њему није јасна.

Оценио је да у процесу канонизације постоје нејасне историјске тачке и истакао да је схватио да му је потребна помоћ тадашњег поглавара Српске православне цркве, патријарха Иринеја.

„Схватио да треба да затражим помоћ Иринеја. Иринеј је помогао, направили смо заједничку историјску комисију о кардиналу Степинцу и сарађивали смо“, додао је том приликом папа Фрања.

Чему би служило проглашење свеца ако ту истина није јасна? Никоме то не би служило“, закључио је том приликом поглавар Римкатоличке цркве.

Одабрао је да му Фрања за своје папско име у част светог Фрање Асишког.

Током свог јавног живота, Фрања се истицао по својој понизности, нагласку на Божјем милосрђу, међународној видљивости као папе, бризи за сиромашне и посвећености међурелигијском дијалогу.

Будући да је имао мање формалан приступ папству од својих претходника, борави у пансиону Свете Марте уместо у просторијама Апостолске палате које су предвиђене за становање поглавара Римокатоличке цркве.

Прање ногу мигрантима

Од својих претходника папа Фрања се истицао и по несвакидашњим делима за једног поглавара Римокатоличке цркве.

Како би их одвратио од поновног уласка у оружани сукоб, 2019. године пољубио је ципеле супротстављеним лидерима Јужног Судана.

Пре девет година на Велики четвртак прао је ноге мигрантима оба пола различитих вероисповести у центру за азил изван Рима.Више пута то је чинио и затвореницима.

Истицао се и толерантним ставом према члановима ЛГБТ+ заједнице и био велики критичар необузданог капитализма, конзумеризма и претераног развоја.

Залагао се за борбу против климатских промена, за универзално укидање смртне казне називјаћи је суштинским злом.

У међународној дипломатији, папа Фрања је критиковао пораст десничарског популизма, позивао на декриминализацију хомосексуализма, помогао је да се обнове потпуни дипломатски односи између САД и Кубе, преговарао о споразуму са Кином како би се дефинисао колики утицај Комунистичка партија има у именовању кинеских бискупа.

(РТС)