Preobraženje, dan kada se preobraze i gora i voda

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Preobraženje Gospodnje. Praznik je posvećen trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. Praznik prati niz crkvenih i narodnih običaja – od osveštavanja grožđa i posne trpeze do verovanja da se sa Preobraženjem menjaju priroda i vreme.

 Preobraženje je posvećeno Hristovom preobraženju na gori Tavor, kada je najavljeno stradanje i slava Sina Božijeg. Jednoga dana, treće godine propovedi na zemlji, Isus radi molitve povede apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor.

Dok se molio, njegovo lice se izmeni i zasija kao sunce, a odeća postade sjajna i bela kao sneg, kaže Biblija. Tako se on preobrazi pred njima, čime se prvi put božanska priroda Isusova učinila vidljivom.

Na ikoni Preobraženja predstavljen je Isus Hristos na gori u beloj odeći, okružen svetlošću, sa Ilijom i Mojsijem. Dok ih blagosilja, iz njega se širi svetlost. Na desnom vrhu stoji Mojsije i drži tablice Zakona, na levom prorok Ilija. Ispod planine leže trojica učenika, Petar, Jakov i Jovan. 

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju „Božja vrata“ na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.

Posna trpeza i osveštavanje grožđa

Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom.

U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće. 

Brojni su hramovi posvećeni ovom prazniku, u mnogim mestima održavaju se vašari. 

Prema narodnom predanju, počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skoru jesen. U pravoslavlju se ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.

Poslednji dan za kupanje u rekama

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.

U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo, polako vene.

Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vreme postaje hladnije, naročito noću. Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: „Preobraženje je, preobražava se i gora i voda“.

Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.

Dan za ličnu promenu

Preobraženje se, prema narodnom verovanju, smatra i pogodnim danom za ličnu promenu. Verovalo se da treba započeti nešto što čovek već dugo želi, a za šta do tada nije nalazio vremena, sa nadom da će mu ta promena doneti dobro u životu.

S druge strane, ono što se preporučuje jeste da se tog dana prvi put proba grožđe – kao simbol blagoslova i novog početka.

Narodna verovanja o vremenu i letini

Za Preobraženje su vezana i različita narodna verovanja o vremenu i letini. Veruje se da ako je na Preobraženje lepo vreme, naredne godine neće biti dobra letina. Ako je dan oblačan ili kišovit – očekuje se plodna godina.