Призрен, средњовековни драгуљ ускоро у старом руху

До краја месеца могла би да почне обнова Цркве Светог Пантелејмона у Призрену будући да су пројекат Завода за заштиту споменика културе Косова и Метохије одобрили надлежни и у Београду и у Приштини.  

Још један драгуљ српске средњовековне баштине, задужбина Цара Душана, биће обновљен након овере Специјалног већа Града Призрена, пишу Новости.

„Црква Светог Пантелејмона из 14. века древни је и исцелитељски храм око кога су саборовали и помоћ, вековима, тражили не само Срби, него и припадници других народа. Утолико је извесније да ће градско веће Призрена потписати решење о радовима“, каже др Небојша Гаџић, председник Организационог одбора у коме је окупљено десетак зналаца, посвећеника и заљубљених у Призрен.

Црква је у најужем градском језгру, уз градску чесму, стешњена између нових грађевина, а на оку нових градитеља.

Упркос отоманским рушитељима подигнута је на старим, царским темељима 1937. године.

Сачувала се упркос пироманима који су је запалили у пролеће 2004.

Цркву Светог Пантелејмона из 14. века до темеља су срушили Турци затирући трагове српског битисања и древног епископског српског средишта.

Ипак, обновљена је 1937. године. Обнову је започео краљ Александар Карађорђевић, али није дочекао да је види обновљену.

Патријарх Варнава је са свештенством и монаштвом СПЦ чинодејствовао на освећењу храма.

Деценијама, потом, метохијски Срби су чували и неговали овај храм.

Током Другог светског рата нису га скрнавили окупатори. Али, у пролеће 2004. године, у погрому Срба, када је страдало на десетине православних храмова, екстремни Албанци покушали су да докрајче ову цркву.

Спалили су унутрашњост светиње. Али су зидови, на чврстим темељима, одолели.

У Повељи Светог Петра Коришког из 19. маја 1343. године остало је забележено да је „у јесен цар Душан у Призрену заветовао народ да подигне цркву Светом Пантелејмону“.

Када је подигнут храм, око њега је почело да се „роји“ насеље Пантелија.

Др Небојша Гоџић, истраживач древних локалитета на подручју Косова и Метохије, сматра да је на месту пре подизања древног храма Пантелејмону, чак крунисан и цар Константин Бодин из династије Војисављевића (1081-1099).

Држава цара Бодина обухватала је готово све српске земље, укључујући Дукљу, Травунију, Захумље, Рашку и Босну и Херцеговину.