Sećanje na braću Milić

Na današnji dan 1999. godine, od posledica ranjavanja, preminuo je Srđan Milić, srpski oficir. Nekoliko dana kasnije njegov brat blizanac Boban, takođe oficir, nekoliko godina kasnije brat Goran, a potom i otac Dragoljub. Ovi mladići, časni srpski oficiri dali su svoje živote za odbranu Kosova i Metohije. Nada, Srpkinja iz Sombora rodila je ove junake. Otac i tri sina sahranjeni su na groblju u Kraljevu.

Najpre je poginuo Srđan (26), potporučnik na Kosovu i Metohiji. Bio je u vozilu sa još tri vojnika. Naišli su na minu kod Srbice. Sva tri vojnika su poginula, a Srđan je zbog teških povreda preminuo 4. aprila.

Deset dana kasnije, 14. aprila 1999. godine, na ratnom zadatku poginuo je i Boban, Srđanov brat blizanac, poručnik Vojske Jugoslavije. On se kod Đakovice nalazio u oklopnom vozilu sa još sedmoricom vojnika kad su ih pogodile dve rakete na toplotno navođenje.

Tuga za braćom bila je tolika da Goran, treći, najstariji brat, nije izdržao. Srce mu je prepuklo od tuge. Preminuo je u snu, 13. maja 2000. godine, a imao je samo 28 godina. Bio je veren i pred ženidbom. Sahranjen je u grobnici pored braće.

Kad su Milići sahranili svog drugog sina, otac Dragoljub stavio se na raspolaganje Vojsci Jugoslavije i borio se na Košarama. U spomen svojoj deci, po završetku rata napisao je knjige „Moji sinovi“ i „Sokolovi slomljenih krila“. Iako zdrav i fizički aktivan, preminuo je iznenada 2011. godine u 61. godini. Nada nam kaže da je i njega sustigla neizreciva tuga.

Nada Milić je u Kraljevu, u svojoj kući, napravila spomen sobu u znak sećanja na svoje sinove i muža, junake. Nada kaže da je u životu odražava samo potreba da ljudima prenese podvig i žrtvu svoje porodicu za državu Srbiju i za naš miran i lagodan današnji život.

Danijela Aksić Mirčeta- Kosovo i Metohija