Сећање на ђаке које су стрељали Немци у Крагујевицу 21. октобра

Масовно стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године – један је од највећих ратних злочина немачке војске у Другом светском рату на територији бивше Југославије. Тог дана су немачке окупационе снаге у Крагујевцу стрељале око 3.000 недужних цивила, међу којима и око 300 ђака и наставника тадашње Мушке гимназије.

У јесен 1941. године у Србији је било више масовних злочина и одмазда над недужним становништвом. Ипак, масовно стрељање у Крагујевцу постало је симбол свих тих страдања: начином на који је злочин извршен, чињеницом да је стрељано око три стотине ђака и наставника, као и да се за злочин одмах знало.

На крају и однос друштва према овој трагедији после рата, све до данашњих дана, допринео је том симболичном издвајању у колективном сећању и идентитету нашег народа. Спомен парк „Крагујевачки октобар“, у оквиру ког је и музеј „21. октобар“, као и песма Десанке Максимовић „Крвава бајка“ чувају сећање на стрељане грађане.

У Музеју „21. октобар“ су, између осталог, изложене личне ствари страдале деце – капе, ђачке књижице, ордени, документа, све оно што су имали код себе када су стрељани. Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.

Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ основан је 1953. године са жељом да очува успомену на стрељану децу и грађане, да негује културу сећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и уметничке манифестације и активности. Велики школски час крај споменика стрељаних ђака и професора одржава се од 1971. године. 

Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта. Одмазду су Немци отпочели већ у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, према историјским изворима стрељано 416 мештана. Ипак, 416 мештана није било ни близу квоте коју су Немци тада прописали: „100 за једног“. 

Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21. октобра  стрељају. Хапсили су Крагујевчане по улицама, кафанама, школама… Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, а Немци су се послужили триком да је све због замене личних карата.

Ухапшене људе су затворили у касарну „Танаско Рајић“, и одатле их одвели на стрељање 21. октобра. За три дана је стрељано око 3.000 људи, а међу њима и много деце и то не само у Крагујевцу него и у Јадру и Краљеву. Крагујевачка трагедија је, како историчари наводе, била позната у Другом светском рату одмах пошто се десила и постала симбол страдања деце и цивила у ондашњој Југославији и Србији у Другом светском рату.