Sećanje na Dragana Lukuća, autora stihova koje mnoge generacije i danas znaju naizust

Srpski pesnik i pisac za decu Dragan Lukuć, autor brojnim dečijih pesama uz čije smo stihove odrastali i koje i danas pamtimo rođen je na dašnji dan.

Od oca Aleksandra i majke Tomanije Lukić je rođen 30. novembra 1928 godine u radničkoj porodici.  Otac mu je bio štamparski mašinista pa se mali Dragana od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.

Prve radove počeo je da objavljuje u godinama posle Drugog svetskog rata, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik koji objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri.

Posle završetka studija književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu  počeo je da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače, kasnije se zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i gde je radio sve do penzionisanja 1989. godine.

Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji.

Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi.

Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”.

Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima.

Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada  sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti.

Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine.  Sahranjen je 3. januara 2006. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.