Сећање на погром, дан када је отелотворена мржња

Академијом сећања, а пре тога парастосом у манастиру Грачаница и откривањем споменика жртвама погрома обележена је двадесета годишњица од мартовсих злочина на Косову и Метохији у којима је жовоте изгубило деветоро Срба.

Драган Недељковићa, Боривојe Спасојевић, Златибор Трајковића, Јанe Тучев, Ненад Весић, Добривоје и Борко Столић, Слободан Перић, Драган Недељковић ових деветоро Срба убијено је током оркестираног насиља 17. и 18. марта, многи свирепо и на кућном прагу.

Имена пострадалих изговарана су у молтви током парастоса који су у Грачаници служили владике рашко – призренски Теодосије, новобрдски Иларион и будимљанско – никшићи Методије. Имена су уклесана и на спомен обележју постављеном у парку испред Дома културе који су данас пре подне свечано открили помоћница директора Канцларије за Косово и Метохију Душица Николић и директор музеја жртва геноцида Дејан Ристић.

„Овај камен са Шар планине симбол је снаге, јачине и опстајања српског народа на овим просторима. Симбол је снаге нашег народа да издржи голготу кроз коју пролази, али и симбол некажњеног злочина већ 20 година“, рекла је Николићева.

Дејан Ристић, погром
Фото: Ризница

Директор музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић је рекао да се на овај дан сећамо једног од најдраматичнијих догађаја читаве наше многовековне националне повеснице.

„ Дан када је отелотворена мржња, која је за свега неколико сати одузела животе не малог броја наших недужних сународника, протерала више од 4000 људи, уништила неколико десетина наших светиња и на стостину домова. Био је то дан када су пред очима читавог света, у пламену мржње нестајали векови постојања и трајања, рекао је Ристић.

Све што је вековима сведочило живот Срба на Косову и Метохији начето је 1999. године, а већим дело и потупно уништено 17. и 18. марта 2004. речено је на академији сећања која је одржана у Дому културе.

Фото: Ризница

Владика Теодосије се у беседи осврнуо на тешке речи које су само дан уочи обележавања двадесете годишњице од погрома сигле из Приштине.

„Они који данас држе власт у Приштини овакав злочин,који је јасно и недвосмислено осудио читав свет, карактеришу као насиље Срба над мирним албански демонстрантима, злоупотребљавајући тиме несрећно страдање троје албанске деце у реци као оправдање за касније почињена злодела. Тако неодговорне изјаве оних који су у врху приштинских власти не само да показују суштинско одсуство људске свести и савести већ су ново цртање мета Србима и нови позив на етничку мржњу у насиље“, рекао је владика Теодосије.    

Екстремисти су били охрабрени нереаговањем међунродне заједнице, то се и сада понавља зато су нам јединство и саборност преко потребни, оценили су начелник косовског управног округа Срђан Поповић и председник српске листе Златан Елек.  

„Да су на време осуђивали све што је требало да се осуди и адекватно реаговали од 99. године сигруно би спречили доста тога и сачували многе породице и многе животе. Верујем да би данас био ко да седи у Влади у Приштини добро размислио пре него одлучи да употреби било какав потез усмерен против права српског народа на овим просторима“, рекао је Поповић.

Једиство, слога, стрпљење, памет, граде могућност останка и опстанка на Косову и Метохији рекао је доктор Елек.

„Оно што бих желео да поручим међународној заједници, земљама Квинте и САД-а то је да добро памте тај 17. март  и да више никада не дозволе да се у једнм демократском свету у срцу Балкана деси такав погром као што се десио 17. марта 2004. године“, рекао је Елек и додао да је данас најтеже бити Србин на КиМ“.

Током мартовског насиља пострадало је 19 особа, уништено више 900 кућа, протерано 4000 Срба,  оскрнављено и девастирано  39 цркава и манастира. Бројни градови су у потпуности очишћени од Срба. Ни поосле две деценије Срби са Косова и Метехије нису се опоравили од погрома. Тихо исељавање и продаја имовине је процес који и данас траје.

И.М.

Повезани чланци

Back to top button