Sećanje na pogrom, dan kada je otelotvorena mržnja

Akademijom sećanja, a pre toga parastosom u manastiru Gračanica i otkrivanjem spomenika žrtvama pogroma obeležena je dvadeseta godišnjica od martovsih zločina na Kosovu i Metohiji u kojima je žovote izgubilo devetoro Srba.

Dragan Nedeljkovića, Borivoje Spasojević, Zlatibor Trajkovića, Jane Tučev, Nenad Vesić, Dobrivoje i Borko Stolić, Slobodan Perić, Dragan Nedeljković ovih devetoro Srba ubijeno je tokom orkestiranog nasilja 17. i 18. marta, mnogi svirepo i na kućnom pragu.

Imena postradalih izgovarana su u moltvi tokom parastosa koji su u Gračanici služili vladike raško – prizrenski Teodosije, novobrdski Ilarion i budimljansko – nikšići Metodije. Imena su uklesana i na spomen obeležju postavljenom u parku ispred Doma kulture koji su danas pre podne svečano otkrili pomoćnica direktora Kanclarije za Kosovo i Metohiju Dušica Nikolić i direktor muzeja žrtva genocida Dejan Ristić.

„Ovaj kamen sa Šar planine simbol je snage, jačine i opstajanja srpskog naroda na ovim prostorima. Simbol je snage našeg naroda da izdrži golgotu kroz koju prolazi, ali i simbol nekažnjenog zločina već 20 godina“, rekla je Nikolićeva.

Direktor muzeja žrtava genocida u Beogradu Dejan Ristić je rekao da se na ovaj dan sećamo jednog od najdramatičnijih događaja čitave naše mnogovekovne nacionalne povesnice.

„ Dan kada je otelotvorena mržnja, koja je za svega nekoliko sati oduzela živote ne malog broja naših nedužnih sunarodnika, proterala više od 4000 ljudi, uništila nekoliko desetina naših svetinja i na stostinu domova. Bio je to dan kada su pred očima čitavog sveta, u plamenu mržnje nestajali vekovi postojanja i trajanja, rekao je Ristić.

Sve što je vekovima svedočilo život Srba na Kosovu i Metohiji načeto je 1999. godine, a većim delo i potupno uništeno 17. i 18. marta 2004. rečeno je na akademiji sećanja koja je održana u Domu kulture.

Vladika Teodosije se u besedi osvrnuo na teške reči koje su samo dan uoči obeležavanja dvadesete godišnjice od pogroma sigle iz Prištine.

„Oni koji danas drže vlast u Prištini ovakav zločin,koji je jasno i nedvosmisleno osudio čitav svet, karakterišu kao nasilje Srba nad mirnim albanski demonstrantima, zloupotrebljavajući time nesrećno stradanje troje albanske dece u reci kao opravdanje za kasnije počinjena zlodela. Tako neodgovorne izjave onih koji su u vrhu prištinskih vlasti ne samo da pokazuju suštinsko odsustvo ljudske svesti i savesti već su novo crtanje meta Srbima i novi poziv na etničku mržnju u nasilje“, rekao je vladika Teodosije.    

Ekstremisti su bili ohrabreni nereagovanjem međunrodne zajednice, to se i sada ponavlja zato su nam jedinstvo i sabornost preko potrebni, ocenili su načelnik kosovskog upravnog okruga Srđan Popović i predsednik srpske liste Zlatan Elek.  

„Da su na vreme osuđivali sve što je trebalo da se osudi i adekvatno reagovali od 99. godine sigruno bi sprečili dosta toga i sačuvali mnoge porodice i mnoge živote. Verujem da bi danas bio ko da sedi u Vladi u Prištini dobro razmislio pre nego odluči da upotrebi bilo kakav potez usmeren protiv prava srpskog naroda na ovim prostorima“, rekao je Popović.

Jedistvo, sloga, strpljenje, pamet, grade mogućnost ostanka i opstanka na Kosovu i Metohiji rekao je doktor Elek.

„Ono što bih želeo da poručim međunarodnoj zajednici, zemljama Kvinte i SAD-a to je da dobro pamte taj 17. mart  i da više nikada ne dozvole da se u jednm demokratskom svetu u srcu Balkana desi takav pogrom kao što se desio 17. marta 2004. godine“, rekao je Elek i dodao da je danas najteže biti Srbin na KiM“.

Tokom martovskog nasilja postradalo je 19 osoba, uništeno više 900 kuća, proterano 4000 Srba,  oskrnavljeno i devastirano  39 crkava i manastira. Brojni gradovi su u potpunosti očišćeni od Srba. Ni poosle dve decenije Srbi sa Kosova i Metehije nisu se oporavili od pogroma. Tiho iseljavanje i prodaja imovine je proces koji i danas traje.

I.M.