Сећање не Николу и Марију – спомен плоча у школском дворишту у Грачаници

На годишњицу погибије Николе и Марије Петровић у Грачаници је постављена спомен плоча у знак сећања на брата и сестру који су са својом баком погинули од НАТО бомби.

Спомен плоча је постављена у дворишту школе „Краљ Милутин“ коју су пострадали Никола и Марија похађали.

Као опомена да се НАТО злочин не сме заборавити нити поновити, на дан њихове погибије, после 23 године, обележје постављају другови из њихових школских генерација.

„Ми смо на овај начин хтели да покажемо да ни после 23 године нисмо заборавили на Николу и Марију и да их никада нећемо заборавити, а поготову нећемо опростити онима који су злочин починили и над њима и над свом децом у нашој земљи“, рекао је Бобан Петровић друг пострадалог Николе.

Миодраг Живић је до 24. марта 1999. године био у истом одељењу са Маријом Петровић, почео је рат и њих двоје се више никада нису срели. Спомен плоча сада подсећа послератну генерацију да НАТО бомбама прекинуто једно детињство и једна младост.  

„Спомен плоча значи нама који смо били њихови другови да се сећамо лепих тренутака проведених са њима, а ту је постављена да и млађе генерације сазнају о њима“, рекао је Миодраг Живић.

Када су прве бомбе пала изнад Грачанице, Драгиша и Зорица су у страху да може доћи до напада Албанаца децу склонили у ужу Србију. Иако је рат и даље беснео Никола и Марија су пожелела да се врате код родитеља. Пошли су на Косово у пратњи своје баке Смиљане али до куће никада нису стигли. Бржи од дечије жеље да поново загрле оца и мајку био је НАТО пројектил усмерен на аутобус пун цивила.

Тог првог маја, око поднева, пострадало је свих 60 путника аутобуса „Ниш експрес“ на релацији Ниш – Приштина, међу њима и Никола (17), Марија (15) и њихова бака.

На црној мермерној плочи испод слика Марије и Николе, њихових година рођења и датума погибије словима је записано:

Настрадали од Нато агресора 01. 05. 1999. године – спомен полочу подигле генерације 1984 – 1982.

„Шта да кажем више, ово никада нећу да заборавим. Хвала друговима моје деце што су се сетили да ово ураде. Они су сада ту крај споменика Краља Милутина, нека их чува Свети краљ док ми не одемо код њих“, рекао је отац Драгиша.  

Скинувши српску тробојку којом је била покривена спомен плоча у школском дворишту задрхтала је рука родитеља чији је загрљај остао празан. Док је љубила слике своје деце, онако како то редовно чини у последње 23 године на њиховом гробу, Зорица није могла да заустави јецаје мајке која је остала без једине заклетве.

Пре откривања спомен плоче, на грачаничком гробљу је у присуству родбине и пријатеља одржан парастос Николи и Марији Петровић.

И. Миљковић