Sedamdeseta godišnjica od stradanja tutinskih mučenika
Za vreme služenja svete Liturgije u tutinskoj crkvi Sv. Petra i Pavla u nedelju, 21. februara 1943. godine sveštenike Uroša i i Luku Popovića kao i sedamnaestogodišnjeg crkvenjaka Jablana na svirepo i mučki su ubile su muslimanske horde Salka Ganevića koje su bile u službi nacista.
Otac Uroš Popović, paroh dobrinjski, rođen je 1897. godine u Azanima (Berane) u porodici koja je dala preko četrdeset sveštenika Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Završio je Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu, oženio se Olgom, a Gospod im je podario petoro dece: Dušana, Milorada, Jelicu, Milicu i Leposavu.
Otac Luka Popović, paroh suvodolski, rođen je 1890. godine u Suvom Dolu (Pešter) od oca sveštenika Milutina i majke Marije. Njegovi koreni su od azanske svešteniške porodice Popovića, odakle je i otac Uroš. Završio je Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu, a za svešteniški čin pripremao se još i u Pećkoj patrijaršiji. Kao regrut učestvovao je u Prvom svetskom ratu. Bio je ranjen u prvim ratnim okršajima, da bi potom otišao na lečenje u Francusku. Oženio se Maricom Čukanović, imali su šestoro dece: Žarka, Dobrilu, Olgu, Gradimira, Goricu i Vladetu. Postavljen je za paroha suvodolskog 1926. godine.
U toku jeseni 1942. godine muslimanski fanatici pod komandom Salka Ganevića spremali su likvidaciju oca Luke i njegove porodice. Likvidaciju su pokušali da izvrše na praznik Svetog Luke 1942 godine. „Opkolili su kuću sveštenika i uz pretnju spolja bacili su bombu u spavaću sobu gde je spavala porodica, teško je ranjena u glavu i ruke popadija Marica. Čim je jutro svanulo otac Luka je sa porodicom napustio svoj mnogovoljeni Suvi Do i svoju parohiju. Gostoprimstvo je našao kod oca Uroša, paroha dobrinjskog, u Tutinu. Kada je otac Luka izbegao u nešto bezbedniji Tutin, koji je u to vreme bio pod albanskom civilnom i italijanskom vojnom vlašću, u njegovu kuću se uselila komanda Salka Ganevića, koji nije odustajao od likvidacije sveštenika. Teško ranjenu popadiju Maricu i jako obnevidelog oca Uroša lečio je italijanski vojni lekar Rivera. On je planirao sa italijanskom komandom i porodicama sveštenika da ih vojnim sanitetom prebaci do Raške.
Na iznenađenje italijanske vojske i meštana osvanula je krvava nedelja, 21 feruara 1943. godine, u Tutinu. U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla između 8 i 9 časova hicima bandita Salka Ganevića u toku svete Liturgije ubijeni su sveštenici Uroš i Luka, a sa njima i sedamnaestogdišnji crkvenjak Jablan. Pored mnogih udaraca kundacima podnosili su i bol živog ugljevlja koje je vađeno iz kadionice i stavljano im u usta. Kada je narod čuo pucnjavu pozvao je italijanske vojnike koji su došli u crkvu sa narodom i zatekli beživotna i unakažena tela sveštenika u odeždama i crkvenjaka. Ubice su posle ovog gnusnog zločina pobegle.
Mučenici su sahranjeni ispred oltara tutinske crkve iz 14 veka. Dok je trajo obred opela sa brda nad klisurom Vidrenjaka čuli su se slavljenički plotuni ubica i njihovih pristalica. Posle stradanja sveštenika i crkvenjaka usledilo je i veliko stradanje srpskog naroda štavičkog sreza – sav narod je proteran sa ognjišta, a više stotina Srba je ubijeno.
U Tutinu na dan Svetog Velikomučenika Teodora Stratilata služena Sveta Liturgija i parastos povodom sedamdesetogodišnjice mučeničke smtri sveštenika Uroša i Luke Popovića i crkvenjaka Jablana Rakovića.
Sa blagoslovom Episkopa raško-prizrenskog Teodosija na dan Svetog Teodora Stratilata služena je sveta Liturgija sa parastosom u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Tutinu (nekadašnjoj Donjoj Dmitrovi), a povodom sedamdesetogodišnjice mučeničke smrti u tutinskoj crkvi sveštenika Uroša i Luke Popovića i crkvenjaka Jablana Rakovića.
Liturgiju i parastos služio je arhimandrit Jovan, iguman crnorečkog manastira, sa arhijerejskim namesnikom novopazarskim protojerejem-stavroforom Tomislavom Milenkovićem i mesnim parohom jerejem Radomirom Sandićem.
(izvor: Eparhija raško-prizrenska)
