Sednica centralne Skupštine u Prištini protiče bez dogovora o izboru predsednika mogući su vanredni izbori

U Prištini nije uspeo pokušaj vladajućeg pokreta Samoopredeljenje da u skupštini sa opozicijom održi raspravu i postigne dogovor o novom predsedniku na centralnom nivou, od čijeg izbora ili neizbora zavisi da li će u sredu parlament biti raspušten i automatski biti raspisani vanredni centralni izbori.

Opozicioni poslanici bojkotovali su sednicu, objašnjavajući da se o predsedniku ne raspravlja, već glasa po unapred postignutom političkom dogovoru.

Pošto prethodnog sporazuma nema, na vanrednoj sednici se nisu pojavili poslanici opozicione Demokratske partije, Demokratskog saveza, Alijanse za budućnost, Srpske liste i drugih stranaka.

Pokret Samoopredeljenje imao je dva kandidata za predsednika. Gljauka Konjufcu i Fatmiru Koljčaku opozicija nije podržala, zalažući se za kandidata koji bi bio politički ujedinjujuća figura. Konjufca i Koljčaku su večeras povukli kandidature.

Predsednica parlamenta i vršilac dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju rekla je na sednici da „odsustvo opozicije radnja proizvodi direktne posledice, blokirajući ustavnu proceduru i gurajući ka nepotrebnoj krizi“.

„Ne sudim o bilo čijim političkim motivima, nije u mojoj ulozi kao predsednice parlamenta da to činim. Međutim, moja je obaveza da zaštitim ustavno funkcionisanje ove institucije, jer je presuda Ustavnog suda definitivno razjasnila pitanje – poslanici su obavezni da budu prisutni i glasaju na sednici“, rekla je Hadžiju.

Opozicija bez kandidata

Na pozive pokreta Samoopredeljenja opozicija nije predložila svoje kandidate za predsednika bez prethodnog političkog sporazuma, što je Aljbin Kurti ocenio odbijanjem opozicije da izabere novog predsednika, optužujući je da uvodi društvo u novu nestabilnost.

„Nijedno ime nismo dobili, a garantovali bismo da jedno od njih bude pobednik. Mogli su da dostave tri imena i da nas testiraju. Nisu. Cilj je da se ošteti Samoopredeljenje kako bi na novim izborima dobilo manje poslanika“, rekao je Kurti.

Preneo je da na sastancima opozicija nikada nije pomenula nijedno ime.

„Morao sam da pomenem imena sa maštom kako bi razgovor mogao da postane konkretan. Pomenuo sam imena na sastancima, oni ih nisu pomenuli. Pomenuo sam i imena tih stranaka. Ne mogu više od toga da uradim“, rekao je Kurti na večerašnjoj vanrednoj sednici skupštine.

Neozbiljan proces i manipulacija

Uoči sednice predsednik Demokratske partije Bedri Hamza izjavio je da je dosadašnji proces neozbiljan i sa ciljem manipulacije, upozoravajući da bi stvorena situacija mogla dovesti do novih izbora.

„Večeras, nakon dva dana diskusije o izboru predsednika, Skupština bi trebalo da glasa o izboru predsednika. Ovo je neozbiljan čin sa ciljem manipulacije, koji ne daje rezultate i situacija koja vodi do izbora. Jedina adresa koja vodi do izbora je pokret Samoopredeljenje i gospodin Kurti“, rekao je Hamza.

Šef parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Besnik Tahiri rekao je da se ne sećaju da su imali sednicu sa debatom o predsedniku i da to nije u praksi parlamenta.

Predsednik Demokratskog saveza Ljumir Abdidžiku rekao je da je poziv za sednicu „propagandna predstava“ Samoopredeljenja i potvrdio da neće učestvovati na sednici.

Sutra se završava ustavni rok za izbor novog predsednika, koji bi na tom mestu zamenio Vjosu Osmani, kojoj je početkom ovog meseca istekao petogodišnji mandat.

Bez konsenzusa

Poslanici opozicionih stranaka su kritikovali poziv predsednice parlamenta, Aljbuljene Hadžiju, koja je poslanicima prenela da je važno da budu prisutni na sednici.

Poslanik Demokratske partije Arijan Tahiri izjavio je da nedostatak političkog dogovora vodi u novu situaciju.

„Ne poznajem ‘Zanzibar’, ali znam da Kosovo nikada nije imalo ovakvu krizu oko izbora predsednika. Ovo je prvi put da idemo na izbore zbog nedostatka konsenzusa“, rekao je Tahiri.

Nakon izbora 28. decembra prošle godine, pokret Samoopredeljenje je formirao vladu sa Kurtijem na čelu. Za predsednicu skupštine izabrana je Aljbuljena Hadžiju iz Samoopredeljenja, koja od 5. aprila obavlja i funkciju predsednice na centralnom nivou.

Stranke Albanaca nisu pronašle konsenzus o kandidatu koji bi obezbedio učešće najmanje 80 poslanika u procesu glasanja za predsednika. Izbor predsednika je moguć u tri kruga glasanja. U prva dva kruga izbor je moguć ako svih 80 glasa, a u trećem krugu predsednik može biti izabran glasovima 61. poslanika, ali uz prisustvo 80 poslanika u sali.

Mediji u Prištini najavljuju da, ako predsednik ne bude izabran do sutra u ponoć, Ustav zahteva da prevremeni izbori budu održani u roku od 45 dana. Na osnovu ovih rokova, najraniji datum kada bi glasači ponovo na birališta je 7. jun. Ako do novih izbora dođe, vlada će raditi u tehničkom mandatu.

(RTS)