Слике живота  Албера Кана: Тапија на наше пределе

Изложбa „Слике живота, фотографије Албера Кана: Приштина, Призрен, Липљан и Грачаница 1913. године“, аутора Горана Судимца и Марка Марковића отворена је у  Галерији уметности Приштина у Дому култре у Грачаници. Публика ће моћи да погледа 80 фотографија на којима су овековечени животни детаљи на историјском прелазу из Османског царства у Краљевину Србију. Изложба је доказ успешне сарадње, Архива Косова и Метохије, Архива Србије, Историсјких архива Краљева и Врања и грачаничког Дома културе.   

Француски индустријалац Албер Кан одлучио је да своје богатство употреби на племенит начин, унајмивши најбоље европске фотографе како би овековечили делове и призоре европских земаља. Захваљујући његовој идеји и фотографском умећу Огриста Леона заувек су забележени јединствени тренуци свакодневног живота у косовским градовима и варошима, само годину дана по ослобођењу од вишевековног турског ропства.  Сто десет година кансије, 80 најлепших фотографија насталих у периоду у периоду апрл – мај 1913.  нашло се пред публиком у Грачаници, сада захваљујући директору Архива Косова и Метохије Марку Марковићу и Горану Судимцу из Државног архива из Београда.

Животи обичних људи, бивших турских поданика, а већ слободних грађана, становника оновремене Приштине, Призрена, Липљана и Грачанице, настале 1913. године овековечени су на првим – фотографијама у боји.

„Фотографије се у потпуности поклапају са оним што наши историсјки извори тога времена пишу. Tако и наш Јанићије Поповић из Грачанице својевремно записао да је Приштина до ослобођења била оронула туркса касаба без иједног репрезентативног објекта. Већ наредног дана поменути фотограф креће пут Грачанице. Можемо само замишљати какву је импресију на њега оставила Милутинова Грачаница после беде и сиротиње коју је до тада гледао. То се може закључити по томе колико је фотограифија направио о Грачаници“, рекао је један од аутора изложбе, директор Марко Марковић.

Горан Судимац, испред Архива Србије, такође аутор изложбе, наглашава да фотографије Албера Кана забележене на Балкану имају посебну вредност за нашу кулуру јер нам омогућују да закорачимо уназад и дубље разумемо значај овог поднебља.

„Липљан, Грачаница, Приштина и Призрен су можда и најзначајни центри српске историје и културе у којим су се ткали идентитет, традиција и наслеђе. То су више од гоеграфских локација. То су места богата историјом и културом. Кроз Фотографије Албера Кана оживљавамо те моменте и славимо наслеђе које су Срби оставили у овим градовима“, рекао је Судимац отварајући изложбу.  

Стручњаци подсећају да се ван граница Србије још увек налази  близу пет хиљада докумената и књига кеје су  део наше културне баштине од непроцењиве вредности.

Предраг Стојковић из врањског Историјског архива „31. јануар“  подсећа да Србија и данас нема потпуни списак вредне документације која је изван граница земље као ни националну иснтитуцију која би се бавила овом проблематиком.

„Део наше документације из Првог светског рата налази се у Бугарској јер смо ми били део њихове окупационе зона, нажалост ми та документа не потражујемо. У Другом светском рату били смо део италијанске окупациона ни та документација се не налази у нашем поседу. Ова изложба је доказ да полако враћамо нешто из расејања“, рекао је Стојковић.

О значају документовања прошлости професор др Владан Виријевић са катедре за историју Филозофскоф факултета у Косовској Митровци у рецензији каталога изложбе је написао:

„Кан нам је подарио својеврсне тапије на ове пределе, које упечатљиво сведоче о ономе што неки злуради „моћници” у данашњици здушно оспоравају, тежећи кривотворењу историјске збиље зарад дневнополитичких, али и далекосежних импликациja“…

(Ризница)