Slike života Albera Kana: Tapija na naše predele
Izložba „Slike života, fotografije Albera Kana: Priština, Prizren, Lipljan i Gračanica 1913. godine“, autora Gorana Sudimca i Marka Markovića otvorena je u Galeriji umetnosti Priština u Domu kultre u Gračanici. Publika će moći da pogleda 80 fotografija na kojima su ovekovečeni životni detalji na istorijskom prelazu iz Osmanskog carstva u Kraljevinu Srbiju. Izložba je dokaz uspešne saradnje, Arhiva Kosova i Metohije, Arhiva Srbije, Istorisjkih arhiva Kraljeva i Vranja i gračaničkog Doma kulture.
Francuski industrijalac Alber Kan odlučio je da svoje bogatstvo upotrebi na plemenit način, unajmivši najbolje evropske fotografe kako bi ovekovečili delove i prizore evropskih zemalja. Zahvaljujući njegovoj ideji i fotografskom umeću Ogrista Leona zauvek su zabeleženi jedinstveni trenuci svakodnevnog života u kosovskim gradovima i varošima, samo godinu dana po oslobođenju od viševekovnog turskog ropstva. Sto deset godina kansije, 80 najlepših fotografija nastalih u periodu u periodu aprl – maj 1913. našlo se pred publikom u Gračanici, sada zahvaljujući direktoru Arhiva Kosova i Metohije Marku Markoviću i Goranu Sudimcu iz Državnog arhiva iz Beograda.
Životi običnih ljudi, bivših turskih podanika, a već slobodnih građana, stanovnika onovremene Prištine, Prizrena, Lipljana i Gračanice, nastale 1913. godine ovekovečeni su na prvim – fotografijama u boji.
„Fotografije se u potpunosti poklapaju sa onim što naši istorisjki izvori toga vremena pišu. Tako i naš Janićije Popović iz Gračanice svojevremno zapisao da je Priština do oslobođenja bila oronula turksa kasaba bez ijednog reprezentativnog objekta. Već narednog dana pomenuti fotograf kreće put Gračanice. Možemo samo zamišljati kakvu je impresiju na njega ostavila Milutinova Gračanica posle bede i sirotinje koju je do tada gledao. To se može zaključiti po tome koliko je fotograifija napravio o Gračanici“, rekao je jedan od autora izložbe, direktor Marko Marković.
Goran Sudimac, ispred Arhiva Srbije, takođe autor izložbe, naglašava da fotografije Albera Kana zabeležene na Balkanu imaju posebnu vrednost za našu kuluru jer nam omogućuju da zakoračimo unazad i dublje razumemo značaj ovog podneblja.
„Lipljan, Gračanica, Priština i Prizren su možda i najznačajni centri srpske istorije i kulture u kojim su se tkali identitet, tradicija i nasleđe. To su više od goegrafskih lokacija. To su mesta bogata istorijom i kulturom. Kroz Fotografije Albera Kana oživljavamo te momente i slavimo nasleđe koje su Srbi ostavili u ovim gradovima“, rekao je Sudimac otvarajući izložbu.
Stručnjaci podsećaju da se van granica Srbije još uvek nalazi blizu pet hiljada dokumenata i knjiga keje su deo naše kulturne baštine od neprocenjive vrednosti.
Predrag Stojković iz vranjskog Istorijskog arhiva „31. januar“ podseća da Srbija i danas nema potpuni spisak vredne dokumentacije koja je izvan granica zemlje kao ni nacionalnu isntituciju koja bi se bavila ovom problematikom.
„Deo naše dokumentacije iz Prvog svetskog rata nalazi se u Bugarskoj jer smo mi bili deo njihove okupacione zona, nažalost mi ta dokumenta ne potražujemo. U Drugom svetskom ratu bili smo deo italijanske okupaciona ni ta dokumentacija se ne nalazi u našem posedu. Ova izložba je dokaz da polako vraćamo nešto iz rasejanja“, rekao je Stojković.
O značaju dokumentovanja prošlosti profesor dr Vladan Virijević sa katedre za istoriju Filozofskof fakulteta u Kosovskoj Mitrovci u recenziji kataloga izložbe je napisao:
„Kan nam je podario svojevrsne tapije na ove predele, koje upečatljivo svedoče o onome što neki zluradi „moćnici” u današnjici zdušno osporavaju, težeći krivotvorenju istorijske zbilje zarad dnevnopolitičkih, ali i dalekosežnih implikacija“…
(Riznica)
