СПОНА упућује апел за очување цркве Свете Тројице у Куманову
Српски културно – информативни центар СПОНА из Скопља упутио је јавни Апел нашег удружења адресиран на релевантне институције у Северној Македонији, за очување аутентичности цркве Св. Тројице у Куманову, а пре свега вредног дрвеног иконостаса, због опасности да под изговором реновирања цркве, исти буде трајно уништен.
Црква и иконостас су из 1902. године и задужбина су и дар српског краљевског пара Обреновића, краљице Драге и краља Александра I.
Из СПОНЕ напомињу да још увек нису добили никакав одговор нити од једне институције Северне Македоније којима су се писмено још 22/23. августа текуће године.
„Приморани смо се овом приликом обратити и српским институцијама и медијима из матице како бисмо заједнички успели сазнати шта се дешава са ентеријером цркве која има велики историјско – културни и верски значај за Србе у Куманову и целој Северној Македонији, а која је закључана још од 2. јуна 2022. г. без икаквих информација о радовима или њиховом року, извођачима, адекватним дозволама, стручном надзору итд“, наводи се у писменом саопштењу.
АПЕЛ ПРЕНОСИМО У ЦЕЛОСТИ
Апел очувања аутентичности цркве Свете Тројице у Куманову са посебним акцентом на дрвени иконостас израђен 1901. године
До:
1) Министарство културе Републике Северне Македоније,
Ул. Ђуро Ђаковиќ бр. 61, 1000 Скопље – Центар
Министар г-ђа Бисера Костадиновска-Стојчевска
2) Епархија кумановско-осоговска – МПЦ – ОА,
Митрополитски саборни храм Св. Никола, ул. Димитар Влахов бр. 40, 1300 Куманово
Митрополит кумановско – осоговски г. Григориј
3) Управа за заштиту културног наслеђа
Ул. Павел Шатев бр. 3, 1000 Скопље, П.Ф. 220
Директор г. Аријан Асланај
4) НУ Национални Конзерваторски Центар – Скопље
ул. Јосиф Михајловић бр.7, П.Фах. 225, 1000 Скопље – Центар
Директор г. Мемет Селмани
5) Национална установа Музеј – Куманово,
ул. Тодор Велков, 1300 Куманово
в.д. Директор г-ђа Мери Николић
6) Општина Куманово, 11 Октомври бб, 1300 Куманово
Градоначалник г. Максим Димитриевски
Поштовани,
Дозволите да Вам се у име Српског културног – информативног центра СПОНА из Скопља обратимо овим писмом у вези тренутног стања цркве Свете Тројице у Куманову. СПОНА, удружење грађана већ скоро 18 година непрекидно ради на очувању заједничке српско – македонске културно – историјске блискости и заједничког вишевековног културног наслеђа, међусобног прожимања и суживота у самој Северној Македонији и стварања нових спона и веза између наше матице Србије и наше домовине Северне Македоније.
Обавештени од наших чланова из Куманова о вишемесечној затворености цркве Свете Тројице (од празника Спасовдана, 2. јуна 2022 године, без назнака до када ће још храм бити затворен за вернике и зашто), која за обе заједнице има велики религијски и културно – историјски значај, као и приметне остатке дрвене столарије у заључаном дворишту поменуте цркве, желимо да се информишемо код надлежних институција о динамици радова у самој цркви, те природи истих, тачније тражимо да кроз неколико питања нашим члановима и забринутом грађанству Кумановова заједнички и транспарентно покажемо право стање цркве Свете Тројице у Куманову.
Додатни мотив за ово писмо до надлежних јесте и бојазан верника и поштовалаца културног наслеђа Куманова и Северне Македоније за СТАЊЕ ИвСУДБИНУ АУТЕНТИЧНОГ ДРВЕНОГ ИКОНОСТАСА ИЗ 1901. године, дар краљицевСрбије, Драге Обреновић.
Градња цркве Свете Тројице за потребе српске црквене општине у Куманову, заједновса објектом нове школе, према пројекту руских архитеката, трајала је у периоду одв1899. до 1902. године, а свечано освештана у присуству тадашњег скопског митрополита Фармилијана (Дражића) 21. септембра 1903. године, на празник МалевГоспојине.
Сама изградња цркве била је поверена чувеном градитељу МихаилувЂорђевићу – Дебранину из Тресонча, чији ће син касније постати најуспешнијивградоначелник Скопља (1929 – 1936, 1940 – 1941).
Највећи финансијски дародавцивизградње цркве био је српски краљевски пар Обреновића: краљ Александар I ивкраљица Драга. Свечаном чину освештења присуствовале су многе високе званице, међу којима и Ахмед Ејуб паша, валија Косовског вилајета, Михајло Куртовић, српски конзул у Скопљу, Виктор Машков, руски конзул у Скопљу, грчки конзул у Скопљу, месни кајмакам, кадија, угледни кумановски трговци и дародавци. Као највећа и најрепрезентативнија кумановска црква – петокуполна, била је и остала вредно културно наслеђе града Куманова.
Унутрашост храма је осликана 1904. године од стране чувеног фрескописца и сликара Крсте Аврамова Дичића (1866 – 1939) из Тресонча, сина Аврама Дичова (1840 – 1923) и унука још чувенијег Диче Зографа (1819 – 1871). Каснија осликавања су уследила у периоду 1968/70, и најновија током 2013/14 године.
Осим својим витким линијама и монументалним стилом, кумановска црква Свете Тројице била је посебно позната због богатог и вредног иконостаса, израђеног у Цариграду, чија је вредност била 1500 ондашњих турских лира (око 500.000 данашњих евра), као дар краљице драге Обреновић. Иконостас је по својој раскоши идентичан оном у цркви Св. Петке у селу Бедиње код Куманова. На иконостасу су биле представљене иконе Св. Саве српског, Св Богородице са Христом на престолу, Исуса Христа Сведржитеља, Св Јоаникија српског (први патријарх српски), српске кнегиње Милице, српског кнеза Лазара, Рађање и Васкрсење Христово, Тајне вечере, Преображење, Улазак Христов у Јерусалим, Вазнесење Христово, четири фигура на високиих српских свештеника. У трећој зони се налазе по две фигуре српских краљева и свештених лица, а од севера ка југу Св. Николе и Св. Стефана Првовенчаног (Немањића) у раскошној одећи и крунисани. На јужном делу се налази икона св. Стефана Мироточивог (Немањића) са круном, икона Св. Јована Крститеља, а на врхуд иконостаса се налази икона патрона храма – Свете Тројице (Славица Крстиќ, Цркви и манатстири во Жеглигово, НУ Музеј – Куманово, Куманово 2021, 250 – 258)
Управо због ове архитектонско – сакралне и културне вредности које оригинални дрвени иконостас поседује, дубоко смо забринути и узнемирени фотографијама ПОЛОМЉЕНЕ И РАЗБАЦАНЕ ДРВЕНАРИЈЕ У ДВОРШТУ ЦРКВЕ СВ. ТРОЈИЦЕ У КУМАНОВУ.
Искрено се надамо да радови који се одвијају у ентеријеру цркве неће нарушити њену аутентичност, а посебно вредног дрвеног иконостаса из 1901. године.
Такође желимо напоменути, да црква поседује (надамо се још увек) врло вредан ПОД од порцеланских квадратних плоча, у црној и нечисто белој боји, који формирају мноштво троуглова и правоугоника, налик шаховским пољима (Славица Крстиќ)
Црковни споменици во Кумановско, НУ Музеј – Куманово, Куманово 2012, 201), а који је према нашим сазнањима са лица места УНИШТЕН (!) све са намером да се замени за некаквим новим подом, од вешташког мермера, чиме се уништава аутентичност и хришћанска символика „рајског врта“ саме цркве.
Након ових наведених података, Српски културно – инфорамтивни центар СПОНА тражи да му се у писаној форми, на основу Закона о јавној доступности података, доставе документи или одговори на следећа питања и недоумице у вези са интервенцијом у цркви Св. Тројице у Куманову:
1) Да ли постоји званично издата дозвола од стране надлежне Управе за заштиту
културног наслеђа и/или НУ Национални конзерваторски центар – Скопље за
спровођење интервенција у цркви Св. Тројице у Куманову?
2) Уколико постоји поменута дозвола, када је издата и под којим архивским
бројем?
3) Каква је тренутна судбина и шта се планира за изузетно вредним дрвеним
иконостасом у цркви Св. Тројице (1901) са свим оригиналним иконама и
олтарским дверима на њему?
4) Да ли је предвиђена замена дрвеног (оригиналног) иконостаса из 1901. године
(израђеног у Цариграду) новим мермерним, са свим негативним последицама
оштећења које би то произвело и суштинске измене аутентичног културног
споменика под заштитом државе Републике Северне Македоније?
5) Да ли се према издатом плану извршења интервенција предвиђа очување
аутентичности најстаријег фрескописа цркве (1904), као и осталих делова
екстеријера и ентеријера цркве (под, иконе, архијерејски престо, клупе, певница,
олтарског простора, иконостаса).
6) Да ли се поменути радови у ентеријеру цркве Св. Тројице у Куманову изводе уз
сталан стручни надзор лиценцираних конзерватора, архитеката или историчара
уметности из НУ Национални Конзерваторски Центар – Скопље и НУ Музеј –
Куманово?
7) До када ће поменути у цркви Св. Тројице у Куманову трајати, тачније да ли
постоји крајњи рок завршетка радова и враћања цркве у богослужбену употребу
верницима?
8) Да ли је под цркве Св. Тројице у Куманову трајно оштећен, измењен или
уклоњен, а ако јесте зашто и по чијем налогу и дозволи се врши додатно
нарушавање аутентичности ентеријера цркве Св.Тројице у Куманову?
У Скопљу,
22. август 2022. године