Спутњик: Нову западну офанзиву за признање Косова поново дочекује јасна порука Русије

Док се са Запада спрема нова политичка офанзива на Србију и смишљају све креативније формулације како би Београд прихватио независност Косова, из Русије опет долази иста и неокрњена порука: Решење мора бити по Резолуцији 12 44, потврђено у СБ УН и прихваћено од српског друштва, пише Спутњик.

Најпростије речено, те позиције обележиле су обе деценије 21. века кад је у питању маратонска дипломатска битказа будућност Косова и Метохије.

Америка, Европска унија и лидери Западних сила неприкидно су мењали еуфемизме како би сломили српске вође и приволели их на капитулацију. Русија је за све то време чврсто бранила непољуљан став – заснован на међународном праву али и на пријатељству са Србијом.

Док се са Запада спрема нова политичка офанзива на Србију и смишљају све креативније формулације како би Београд прихватио независност Косова, из Русије опет долази иста и неокрњена порука: Решење мора бити по Резолуцији 12 44, потврђено у СБ УН и прихваћено од српског друштва.

Кад је Косово једнострано кренуло у сепаратистичку авантуру, подржано од евроатланске осовине, проналaжене су нове реторичке акробације да се Србији замажу очи.

Једна од популарних кованица је, на пример, „добросуседски односи“, која је, иако се користила у ширем регионалном смислу, чак и у званичним документима ЕУ требало да прикаже у ствари само једно – да су Србија и Косово суседи. Односно, тај мамац светле регионалне перспективе служио је да се примами Србија да прихвати независност Косова.

Причали су нам са Запада редовно и „добронамерно“ о „заједничкој европској будућности“, „Западном Балкану без граница“, а Берлин нас је у тренуцима пољуљаног стрпљења упозоравао да „не пуцамо себи у ноге“ кад је у питању Косово. Све за наше добро. Или, што би рекли у цртаним филмовима: Баш чудно пишу – независност Косова.

Слушали смо и савете да би требало потписати историјски договор са Косовом по угледу на „две Немачке“, постићи „свеобухватни споразум о међусобним односима“, направити „кључни корак ка заједничкој европској перспективи“…

Сва та хрпа крупних речи, слаткоречивих мантри, евроомамљујућих обећања, увек је у суштини значила само једно – да Србија „што лакше“ дигне руке од свог Косова и да омогући његово пуно међународно признање.

То се и данас крије иза свих тих најава о „дипломатској офанзиви“, здруженој акцији Брисела и Вашингтона, нон-папирима који се спремају Београду, новим прегововарачима са тобожњим дипломатским предлозима, триковима шатл емисара, блефовима и иновативним решењима.

Са друге стране, по ко зна који пут, из Министарства иностраних послова Русије чули смо јасан одговор: Решење за Косово само по Резолуцији 12 44, на основу одлуке Савета безбедности УН и уз подршку српског друштва.

Верујемо да је и званичном Београду, колико год се и сам довија и реторички жонглира у овој тешкој политичкој слагалици, бар потпуно јасно шта му ко спрема.

И да неће прихватити баш ниједан шарени пакетић насмејаних дародаваца који у себи крије – слом Србије.

Повезани чланци

Back to top button