Sputnjik: Novu zapadnu ofanzivu za priznanje Kosova ponovo dočekuje jasna poruka Rusije

Dok se sa Zapada sprema nova politička ofanziva na Srbiju i smišljaju sve kreativnije formulacije kako bi Beograd prihvatio nezavisnost Kosova, iz Rusije opet dolazi ista i neokrnjena poruka: Rešenje mora biti po Rezoluciji 12 44, potvrđeno u SB UN i prihvaćeno od srpskog društva, piše Sputnjik.

Najprostije rečeno, te pozicije obeležile su obe decenije 21. veka kad je u pitanju maratonska diplomatska bitkaza budućnost Kosova i Metohije.

Amerika, Evropska unija i lideri Zapadnih sila neprikidno su menjali eufemizme kako bi slomili srpske vođe i privoleli ih na kapitulaciju. Rusija je za sve to vreme čvrsto branila nepoljuljan stav – zasnovan na međunarodnom pravu ali i na prijateljstvu sa Srbijom.

Dok se sa Zapada sprema nova politička ofanziva na Srbiju i smišljaju sve kreativnije formulacije kako bi Beograd prihvatio nezavisnost Kosova, iz Rusije opet dolazi ista i neokrnjena poruka: Rešenje mora biti po Rezoluciji 12 44, potvrđeno u SB UN i prihvaćeno od srpskog društva.

Kad je Kosovo jednostrano krenulo u separatističku avanturu, podržano od evroatlanske osovine, pronalažene su nove retoričke akrobacije da se Srbiji zamažu oči.

Jedna od popularnih kovanica je, na primer, „dobrosusedski odnosi“, koja je, iako se koristila u širem regionalnom smislu, čak i u zvaničnim dokumentima EU trebalo da prikaže u stvari samo jedno – da su Srbija i Kosovo susedi. Odnosno, taj mamac svetle regionalne perspektive služio je da se primami Srbija da prihvati nezavisnost Kosova.

Pričali su nam sa Zapada redovno i „dobronamerno“ o „zajedničkoj evropskoj budućnosti“, „Zapadnom Balkanu bez granica“, a Berlin nas je u trenucima poljuljanog strpljenja upozoravao da „ne pucamo sebi u noge“ kad je u pitanju Kosovo. Sve za naše dobro. Ili, što bi rekli u crtanim filmovima: Baš čudno pišu – nezavisnost Kosova.

Slušali smo i savete da bi trebalo potpisati istorijski dogovor sa Kosovom po ugledu na „dve Nemačke“, postići „sveobuhvatni sporazum o međusobnim odnosima“, napraviti „ključni korak ka zajedničkoj evropskoj perspektivi“…

Sva ta hrpa krupnih reči, slatkorečivih mantri, evroomamljujućih obećanja, uvek je u suštini značila samo jedno – da Srbija „što lakše“ digne ruke od svog Kosova i da omogući njegovo puno međunarodno priznanje.

To se i danas krije iza svih tih najava o „diplomatskoj ofanzivi“, združenoj akciji Brisela i Vašingtona, non-papirima koji se spremaju Beogradu, novim pregovovaračima sa tobožnjim diplomatskim predlozima, trikovima šatl emisara, blefovima i inovativnim rešenjima.

Sa druge strane, po ko zna koji put, iz Ministarstva inostranih poslova Rusije čuli smo jasan odgovor: Rešenje za Kosovo samo po Rezoluciji 12 44, na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN i uz podršku srpskog društva.

Verujemo da je i zvaničnom Beogradu, koliko god se i sam dovija i retorički žonglira u ovoj teškoj političkoj slagalici, bar potpuno jasno šta mu ko sprema.

I da neće prihvatiti baš nijedan šareni paketić nasmejanih darodavaca koji u sebi krije – slom Srbije.