Срби на КиМ обележавају још једну тужну годишњицу, првог фебруара протеран и забрањен динар
Данас је годину дана како је на снагу ступила одлуке Владе у Приштини о забрани употребе динара. Иако је тада најављено, још увек није пронађено решење за трансфер новца из централне Србије до српских средина јужно и северно од Ибра тако да Србима са КиМ преостаје да се на различите начине довијају како би плате, пензије и социјална давања могли да подигну у најближим филијалама банака, које су им удаљене и до стотину километара од њиховог места живљења.
Када је првог фебруара прошле године Централна банка у Приштини одлучила да уведе забрану промета динара у српским срединама на Косову и Метохији из владе Аљбина Куртија одмах је саопштено да је одлука донета у циљу спречавања прање новца и његовог усмеравање у илегалне токове и активности, те да ће забрана српске монете унапредити економију косовског друштва и ојачати финансијску независност.
Економија на Косову је тамо и где је била пре увођења забране динара, каже Стефан Калаба из НВО ИЦДЦ из Северне Косовске Митровице.
„Када грађани узимају динаре на оближњим административним прелазима они тај новац трође у централној Србији где купују знатно квалитеније и јефтиније производе тако да је одлука Централне банке имала и много негативних имликација на економију на косовско тржиште“, каже Калаба.
Влади није пошло за руком да оснажи косовску економију, оно што јесте то је да Србима северно и јужно од Ибра живот учини још тежим и неизвеснијим јер по новац сада морају да иду до Рашке, Бујановца, Куршумлије.Најугроженија група су пензионери. Зарађену пезнију на руке више не могу да им донесу ни поштари јер су средином јануара ове године приштинске власти забраниле и затвориле све испостава Поште Србије на југу, пре тога и насеверу Косова и Метохије.
„Сада морамо да идемо на Мердаре да узмемо паре, ко има кола њему је лакше ко нема мораће да плати такси 30 евра у оба правца и то је, није добро за нас али другог избора нема“, прича пензионер из Грачанице.
Да ће се нешто променити на боље нису оптимисти ни у Удружењу пензионера у Грачаници.
„Тренутно смо још у горој ситуацију од оне у којој смо се нашли пре годину дана. Волели бисмо да бар нека иницијатива потекне од некуда па да се заједнички заложимо на том плану. Ево и ја као председник Удружења пензионера Грачанице немам никакав предлог. Заиста је мутна ситуација до краја“, каже Веско Стојковић.
Мутна ситуација за пензионере али и оно мало српских привредника који већ дуго указују на проблем непоштовања правила Цефте о слободној трговини. Њих нико не чује, другу страну нико не позива на одговорност, тврди председник асоцијације српских привредника у Грачаници Саша Секулић.
„Међународна заједница има огромну одговорност јер користи двоструке и троструке аршине. Споменућу примену ЦЕФТЕ и знамо да Приштина већ дуже време не испуњава њене одредбе и дозвољава да роба из централне Србије прелази само преко једног прелаза. Међународна заједница је у обавези да омогући примену ЦЕФТЕ која мора да се или спроводи или не спроводи“, каже Секулић.
Механизам за обезвеђивање трансфера новца из уже Србије ни након годину дана није пронађен. Какве ће бити дугорочне последице забране остаје да се види као и то да ли ће се о томе разговарати и у наредној рунди преговора Београда и Приштине, а можда ће и нови специјални представник Европске уније за дијалог дански дипломата Петер Соренсен имати шта да предложи. Пре тога мораћемо да сачекамо завршетак парламентарних избора на Косову који ће се одржати за 8 дана.
И. Миљковић
