Srbi na KiM obeležavaju još jednu tužnu godišnjicu, prvog februara proteran i zabranjen dinar
Danas je godinu dana kako je na snagu stupila odluke Vlade u Prištini o zabrani upotrebe dinara. Iako je tada najavljeno, još uvek nije pronađeno rešenje za transfer novca iz centralne Srbije do srpskih sredina južno i severno od Ibra tako da Srbima sa KiM preostaje da se na različite načine dovijaju kako bi plate, penzije i socijalna davanja mogli da podignu u najbližim filijalama banaka, koje su im udaljene i do stotinu kilometara od njihovog mesta življenja.
Kada je prvog februara prošle godine Centralna banka u Prištini odlučila da uvede zabranu prometa dinara u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji iz vlade Aljbina Kurtija odmah je saopšteno da je odluka doneta u cilju sprečavanja pranje novca i njegovog usmeravanje u ilegalne tokove i aktivnosti, te da će zabrana srpske monete unaprediti ekonomiju kosovskog društva i ojačati finansijsku nezavisnost.
Ekonomija na Kosovu je tamo i gde je bila pre uvođenja zabrane dinara, kaže Stefan Kalaba iz NVO ICDC iz Severne Kosovske Mitrovice.
„Kada građani uzimaju dinare na obližnjim administrativnim prelazima oni taj novac trođe u centralnoj Srbiji gde kupuju znatno kvalitenije i jeftinije proizvode tako da je odluka Centralne banke imala i mnogo negativnih imlikacija na ekonomiju na kosovsko tržište“, kaže Kalaba.
Vladi nije pošlo za rukom da osnaži kosovsku ekonomiju, ono što jeste to je da Srbima severno i južno od Ibra život učini još težim i neizvesnijim jer po novac sada moraju da idu do Raške, Bujanovca, Kuršumlije.Najugroženija grupa su penzioneri. Zarađenu pezniju na ruke više ne mogu da im donesu ni poštari jer su sredinom januara ove godine prištinske vlasti zabranile i zatvorile sve ispostava Pošte Srbije na jugu, pre toga i naseveru Kosova i Metohije.
„Sada moramo da idemo na Merdare da uzmemo pare, ko ima kola njemu je lakše ko nema moraće da plati taksi 30 evra u oba pravca i to je, nije dobro za nas ali drugog izbora nema“, priča penzioner iz Gračanice.
Da će se nešto promeniti na bolje nisu optimisti ni u Udruženju penzionera u Gračanici.
„Trenutno smo još u goroj situaciju od one u kojoj smo se našli pre godinu dana. Voleli bismo da bar neka inicijativa potekne od nekuda pa da se zajednički založimo na tom planu. Evo i ja kao predsednik Udruženja penzionera Gračanice nemam nikakav predlog. Zaista je mutna situacija do kraja“, kaže Vesko Stojković.
Mutna situacija za penzionere ali i ono malo srpskih privrednika koji već dugo ukazuju na problem nepoštovanja pravila Cefte o slobodnoj trgovini. Njih niko ne čuje, drugu stranu niko ne poziva na odgovornost, tvrdi predsednik asocijacije srpskih privrednika u Gračanici Saša Sekulić.
„Međunarodna zajednica ima ogromnu odgovornost jer koristi dvostruke i trostruke aršine. Spomenuću primenu CEFTE i znamo da Priština već duže vreme ne ispunjava njene odredbe i dozvoljava da roba iz centralne Srbije prelazi samo preko jednog prelaza. Međunarodna zajednica je u obavezi da omogući primenu CEFTE koja mora da se ili sprovodi ili ne sprovodi“, kaže Sekulić.
Mehanizam za obezveđivanje transfera novca iz uže Srbije ni nakon godinu dana nije pronađen. Kakve će biti dugoročne posledice zabrane ostaje da se vidi kao i to da li će se o tome razgovarati i u narednoj rundi pregovora Beograda i Prištine, a možda će i novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog danski diplomata Peter Sorensen imati šta da predloži. Pre toga moraćemo da sačekamo završetak parlamentarnih izbora na Kosovu koji će se održati za 8 dana.
I. Miljković
