Сретење, Дан државности Републике Србије

Србија обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав. Дан се као државни празник слави од 2002. године. Централна државна церемонија обележавања Дана државности биће одржана у Орашцу у 10 часова.

У знак сећања на обнову српске државности почетком 19. века, односно зачетак модерне српске државе, Србија обележава Дан државности – Сретење. Централна државна церемонија обележавања Дана државности биће одржана у Орашцу у 10 часова.

На Сретење 1804. године, пре 221 годину, група истакнутих српских првака са простора тадашњег Београдског пашалука, званично Смедеревског санџака, изабрала је Карађорђа, Ђорђа Петровића, за вожда, предводника.

То је била добро промишљена одлука због чињенице да је Карађорђе поседовао не само личне квалитете, одлучност и чврстину, већ и ратно искуство у склопу аустријских фрајкора 1788–1791.

Његов избор извесно је био и последица сасвим особеног угледа који је уживао.

Важио је за жустрог, предузимљивог, оштрог и одлучног, али и човека бритке памети. Био је, такође, вешт трговац стоком. Претежни извор знатнијих прихода оновремених Срба са простора Београдског пашалука био је извоз стоке у Аустрију.

Било је познато и да не трпи непослушност, да је каткад прек, па и да лако потеже оружје.

На збору у Марићевића јарузи код Орашца, у средишту Шумадије, одлучено је да се подигне буна против дахија, четворице самовољних господара у београдском пашалуку.

Њихов положај заправо није био легалан ни са становишта власти на Босфору, али је углавном невољно толерисан.

Непосредан повод, био је терор дахија познат као Сеча кнезова, уклањање виђенијих и предузимљивијих међу Србима.

Терор дахија је тада, уместо да спута бунтовност Срба, заправо ненадано довео до распламсавања буне. Претходно су, 1801. године, убили београдског пашу, да би се самовоља потом увећавала до почетка устанка 1804.

Под вођством Карађорђа устаници су убрзо ослободили већи део пашалука. Буна је најпре захватила крајеве западно од Колубаре, Шумадију, потом Поморавље, Подриње, одакле се буна надаље ширила према југу.

Када је њихов положај постао немогућ, а пад Београда био надомак, дахије су покушале бег низ Дунав. Посекао их је војвода Миленко Стојковић, јула 1804. године, на дунавском острву Ада Кале, у Ђердапу.

Одстрањивање дахија догодило се уз подршку представника легитимних власти на Босфору.

У првој фази устанка битан моменат био је Бој на Иванковцу, код Ћуприје, августа 1805. године, када су устаници потукли војску Хафиз-паше, новопостављеног челника Београдског пашалука, који је у потпуности ослобођен 1807. године.

Исход Првог српског устанка одредио је мир Русије и Турске потписан у Букурешту 1812. године.

Русија се тада, суочена са Наполеоновом инвазијом, окреће рату против Француза и широку коалицију коју су они предводили.

Турска је Карађорђев устанак угушила 1813. Уследио је егзодус устаничких првака, и самог Карађорђа, потуцање „од немила до недрага“ по Аустрији и Русији.

У Србији, Турци у то време спроводе страховит, неописив терор.

Пошто намера примиривања устаника ауторитетом Бећир паше из Босне није донела резултате, Султан на Србе шаље Хафиз пашу. Био је то преломни моменат, јер од његовог пораза на Иванковцу постаје несумњиво да су Срби у устанку против турске власти уопште.

Уследила је Хаџи Проданова буна 1814. и Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову.

Први Устав Кнежевине Србије

Сретење је одабрано за Дан државности Србије и због чињенице да је 1835. године, на тај дан, у Крагујевцу, донет први Устав Кнежевине Србије, назван Сретењски. Формални назив је тада заправо био Књажество.

Његов творац Димитрије Давидовић израдио га је по узору на француска уставна решења из 1791, 1814. и 1830, као и устав новообразоване Белгије из 1831. Давидовић је творац и термина „устав“. Претходно је коришћен термин „конституција“, чему је, уосталом, придавано магловито значење.

Почасна паљба

Поводом обележавања 15. фебруара – Дана државности, припадници Гарде Војске Србије су у петак истовремено извршили почасну артиљеријску паљбу у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.