Деск

Старо Грацко: 21 година непребола, убице на слободи, село се тихо осипа

У Старом Грацку код Липљана парастосом је обележена 21. година од свирепог убиства 14 српских жетелаца које су припадници ОВК масакрирали у пољу. Починиоци и налогодавци још увек нису одговарали за злочин, а министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић најављује да ће затражити поновно отварање случаја.

Двадесет једну годину од крвавог пира, Старограцско поље пожњевено, жито смештено у амбарима,  по која заостала бала сламе говори нам да посао у пољу још није сасвим завршен, биће, али не данас.

Срби из Старог Грацка 23. јула у поље не залазе. То је дан страдања и сећања на жетеоце који су мучки побијени док су сакупљале летину. Уместо хука комбајна и песме радника у пољу, данас се служи парастос.

Поветарац данас не повија златно класје хлебног жита које чека на откос већ се поиграва са пламеном воштаница за покој душа које горе подно спомен плоче у центру села и у рукама окупљених мештана. У муку стоје једни крај других, с времена на време на свештениково „Вјечнаја памјат“ осене себе знаком крста и уз скамењен израз лица пребирају по мучним сећањима.     

„Поље је пожњевено, живот тече даље, а болна успомена на страдале никада неће да избледи. И данас су ми пред очима  те слике туге и боли. Плач родитеља, сестара, мале деце, а овде иза мене, на платоу је било 14 сандука“, присећа се мештанин Грацка Стојан Стојисављеивић, док руком показује на место где су срушени сви планови, жеље и снови да ће бити боље.

 „Та слика никада не може да избледи“, наставља казивање Стојисављеивић:

„Са нама је тада било свештенство Српске православне цркве на челу са тадашњим патријархом Српским господином Павлом, да на неки начин ублаже нашу тугу, бол и страх за сопствене животе“.

У пољу док су сакупљали пожњевено жито припадници терористичке ОВК су 23. јула мучки убили Божидара Ђекића, Станимира Ђекића, Радована Живића, Јовицу Живића, Милована Јанићијевића, Момчила Јанићијевића, Новицу Јанићијевића, Слободана Јанићијевића, Милована Јовановића, Андрију Одаловића, Николу Стојановића, Миодрага Тепшића, Љубишу Цвејића, Сашу Цвејића.

Најближа родбина, кумови, пријатељи, мештани због безбедности дуго нису могли да у миру обиђу гробове пострадалих. Сеоско гробље је било минирано, а припадници КФОР-а нису дозвољавали мештанима да му прилазе. Парастоси побијеним жетеоцима служени су крај спомен плоче која је постављена на школској згради у центру села на којој су поред имена жетелаца урезана и имена мештана страдалих током НАТО агресија али и име Милијане Марковић убијене у близини села 2004. године  

За нашу несрећу одговорност сноси и КФОР

Славица Јанићијевић Поповић је кобног 23. јула 1999. године остала без брата, који је имао свега 17 година, оца и двојице стричева. Сви су побијени у њиви.

„ Двадесет једна година живота са болом који не престаје и која је још јача јер знамо да починиоци слободно шетају. КФОР који је био задужен за безбедност није је пружио, што је посебно болно. Жетеоци су тражили пратњу, нису им је дозволили“, прича кроз сузе Славица док у и руци држи умрлицу на коју су стали сви њени најмилији.

Зашто КФОР није дао пратњу жетеоцима? Због чега тог дана нису били са њима да их заштите? – Одговоре на ова питања жељно ишчекује и родбина и мештани и сви Срби са Косова и Метохије, иако их негде дубоко у себи наслућују.

„Мени је све уништено, на пет километара одавде су наше запаљене куће, до темеља је срушено 25 кућа, остало је 2 хектара наше плодне земље коју Албанци обрађују, ја тамо не смем, али смем да питам где је правда за наше убијене. После 21. године време је да одговор пред Специјалним судом да и међународна заједница, и УНМИК и ЕУЛЕКС и КФОР, сви су имали своју мисију, а нико ни за шта није одговарао“, рекла је Јанићијевић Поповић.

Стојан Стојисављевић наглашава да породице убијених жетелаца не одустају од правде.

„Знамо да доказа има довољно и из тог разлога осуђујемо међународну заједницу која је стала на једну страну и не жели да починиоце овог масакра изведе пред лице правде. Тражимо од наше државе Србије да и даље врши притисак на међународну заједницу како би починиоци и налогодавци одговарали за оно што су урадили нашем народу“, рекао је Стоисављевић.

Упркос свему, преостали Срби већ више од две деценије покушавају да живот врате у нормалне токове. Тешко иде, злочин без казне над њиховим рођацима, пријатељима и мештанима  гаси и последњу наду у опстанак.

„Ово село и породице мучки убијених жетелаца највише брине то што нико није одговарао за злочин, починиоци  нису ухваћени, нису одговарали, мислим да се одлично зна који су, али се ћути, а ми живимо како живимо“, рекао је представник села Зоран Ћирковић.

Јевтић: Одговорност за злочин на међународној заједници, тражимо да се случај поново отвори.

Министар за повратак и заједнице у Влади Косова, Далибор Јевтић рекао је да ће захтевати поновно отварање случаја убијених српских жетелаца и кажњавање починилаца и налогодаваца.

„Правда ће бити испуњена оног тренутка када одговорни за овај злочин буду изведени пред суд и кажњени“, рекао је Јевтић.

Подсетио је да 7.627 дана породице питају ко су убице а да одговорност због тога сноси и међународна заједница.

„Одговорност је на међународној заједници управо зато што су они били гарант мира и зато што нису успели да заштите ове људе. Они су и одустали од онога што треба да буде коначни суд онима који су ово учинили. Али ми нећемо одустати зато смо данас овде. Данас смо овде и да поручимо да и поред свих удараца које мештани Старог Грацка доживљавају и проживљавају од крваве жетве на овамо. Поред свих напада. Ми ћемо бити ту да помогнемо да оно што је неком био циљ, а то је да Срба у овом селу нема, у томе не успеју“, рекао је Јевтић.  

Позвавши представнике међународне заједнице да поново отворе случај убијених жетелаца у Старом Грацу,  Јевтић је нагласио да ће свакодневно међународним факторима и представницима косовских институција постављати питање ко је убио жетеоце нагласивши да је страним дипломатама достављао информације о томе да су убице познате и да се налазе на слободи.

„Оно што ми можемо да учинимо јесте да наставимо да инсистирамо на томе и посебно је  болно када имате све ове информације, а онда вам неко каже да је случај затворен без икаквих пресуда и без икакве одговорности. То је  још једна лоша порука и још једно убијање ових људи“, нагласио је Јевтић.

Парастос пострадалима служио је протојереј – ставрофор Срђан Станковић, а венце и цвеће крај спомен плоче пострадалим Србима положиле су делегације Српске листе, Општине Грачаница и КБЦ Приштина – Грачаница, Скупштине Града Приштина, Министарства за повратак и заједнице, Привремени Орган за Општину Липљан и представници Срба из Старог Грацка.   

У Старом Грацку код Липљана данас живи близу 200 Срба. До почетка рата овде их је живело више од  550. Због недостатка посла млади одлазе из села, старији у страху за своју безбедност продају куће и имања и напуштају село у коме готово сваког дана никне по нека нова албанска кућа.

Иван Миљковић

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close