Sudbinama kidnapovanih i nestalih i dalje se manipiliše u dnevno političke svrhe

Insitucije su zakazale, rokovi  istrošeni, dok se sa sudbinama kidnapovanih i nestalih i dalje manipuliliše u političke svrhe ocenili su predstavnici srpskih i albanskih udruženja kidnapovanih i nestalih, nedelju dana nakon što je u Briselu usvajena i potpisana Deklaracije o kidnapovanim i nestalima od strane srpskog predsednika i kosovskog premijera.

Zajednička Deklaracija o kidnapovanim i nestalim licima koju su Beograd i Priština potpisali u Briselu 2. maja neobavezujuća je budući da u njoj nema jasno preciziranih rokova, složili su se učesnici tribine koja je održana danas u Medija centru u Čaglavici.

Mogućnosti uvek postoje ali su očekivanja porodica kidnapovanih i nestalih zaista mala kaže koordinatorka Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica iz Gračanice Silvana Marinković.

„Za nas nije ništa novo ukoliko je potpisano da Beograd i Priština ustupe sve što čuvaju u svojim arhivama, to je već dogovoreno više puta. Ako znamo da je posredstom radne grupe MKCK od svih zemalja koje su 1999. godine bile na Kosovu dobio više od četiri miliona dokumenata o svim zločinima što je bilo sasvim dovoljno da se odatle krene u istragu. Ali šta vredi kada niko to nije iskoristio“, rekla je Marinkovićeva.

Srpska i albanska udruženje zameraju što ih pregovarači nisu konsultovali niti omogućili da budu deo tima iako su to zahtevali više puta. Navode i da su detalje sadražaja usvojenog dokumenta saznali preko medija. 

Bajram Ćerkinaj koordinator Resursnog centra za nestala lica iz Prištine gajio je nadu da će posle sastanka u Briselu proces rasvetljavanje sudbine biti deblokiran ali da je on sada, kako je rekao, blokiraniji nego što je bio. Za to su, tvrdi, odgovorni političari. Okrivio je Beograd da je nije shvatio poruku Prištine koja ne želi Veljka Odalovića na čelu Vladine komisije za nestala lica.

Jasmina Živković predsednica Udruženja porodica kidanpovanih i nestalih iz Štrpca podsetila da je da je Odalović više od 10 godina na toj poziciji te da je sa svojim prethodnikom iz Prištine odgovorno obavljao poverenu dužnost.  

„Prilično je neodgovorno ponašanje Kurtija kome je zasmetalo to što je Veljko Odalović na čelu Vladine komisije za kidnapovana i nestala lica. To je neodgovornost s jedne strane, s druge strane ovo su pregovori, a pregovarača ne bira druga strana“, rekla je Živkovićeva.

Bajram Ćerkinaj je zatražio kažnjavanje počinioca, kako je rekao, zločina nad albanskim civilima čija su tela pronađena u grobnicama u Batajnici i Rudnici. Srpska udruženja naglasila su, kako bi i oni voleli da im druga strana dozvoli da polože cveće na neku od devet lokacija za koje je Beograd izneo saznanja da postoje, dok Priština odbija da dozvoli istragu na njima.  

„Nikada niko od naših članova porodica nije mogao da ode i poseti grobna mesta Srba. Košare je jedno od tih mesta na kome će tek biti rađene eshumacije. S druge strane je cela Srbija prekopana i svako mesto koje je bilo naznačeno tu je obavljeno iskopavanje ali se zato godinama čeka na iskopavanja grobnica gde su pokopani Srbi i ostali nealbanci“, rekla je Marinkovićeva.

Predstavnicima prištinskih medija smetalo je i često pominjanje Žute kuće. Kao argument navode da Specijalno veće međunarodnog suda u Hagu, pred kojim je u toku proces protiv Hašima Tačija i ostalih, nije uvažilo brojne dokazi koje je iznela bivša tužiteljka Karla del Ponte i koje pominje Dik Marti u svom izveštaju.

„Četiri mesta u Albaniji jesu obuhvaćena i naznačena kao lokacije gde su ljudi držani protiv svoje volje tako da ne možete u potpunosti odbaciti mogućnost da se to nije desilo. Ponavljam, sama ta ideja je vrlo strašna i ako bi neko voleo da to ne bude istina to jesu članovi porodica. Ja ne bih volela da je moj otac završio tamo na takav način“, rekla je predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih iz Štrpca Jasmina Živković.

Obe strane očekuju da će posle 26 meseci blokade radne grupe Beograda i Prištine nastaviti saradnju budući da je pred njima mnogo neobavljenog posla.

Porodice i dalje nemaju inofromaciju dokle se stiglo sa procesom identifikacije dok se u prištinskoj mrtvačnici još uvek nalazi više od 300 tela kidnapovanih i nestalih. Čeka se i na rasvetaljavnje sudbine 1621. lica među kojima ima i dece.

Dvadesetpet godina je suviše dug period, a rasvetljavanje sudbine nestalih trajno bi pomoglo pomirenje obeju strana složili su se panelisti, a tako je i naznačeno u uvodnom tekstu deklaracije potpisane u Briselu.

I. Miljković