Све мање Албанаца на КиМ: Зашто Срби нису пописани

До средине маја, десетак дана пре краја пописа на тзв. Косову, на северу КиМ пописано је око 1.000 Срба, а Авни Кастрати, директор Агенције за статистику, рекао је да је то „охрабрујућа цифра“ напомињући да на северу живи око 30.000 становника.

У међувремену, попис је завршен, приштинска агенција саопштила је процену од око 1,6 милиона становника „Косова“, и то, како је речено, без дијаспоре, односно, око 200.000 мање него на попису 2011. Коначни резултати као и број пописаних Срба биће саопштени за шест месеци.

До тада, број пописаних Срба остаће мистерија, а он свакако, сем за приштинске власти, и неће бити релевантан податак о томе колико је Срба у пролеће 2024. године живело на Косову и Метохији.

Одговор на питање зашто податак о броју пописаних Срба који ће саопштити приштинска агенција неће бити од неке велике важности прилично je једноставан. Са једне стране, скоро све партије које окупљају Србе са „Косова“ позвале су на бојкот пописа, са друге, ни приштинске власти нису се протеклих недеља, док је трајао попис, баш претргле да Србе приволе да се попишу.

Подаци до којих је дошао РТ Балкан говоре да, рецимо, у нека српска села око Грачанице пописивачи нису ни улазили. Ако су на северу разлог били безбедносни услови, шта је оправдање на југу?

Александар Рапајић из НВО Центар за заступање демократске културе у Северној Митровици за РТ Балкан каже да је на северу веома мали број пописаних.

„Највећи проблем око пописа јесте да српска заједница сматра да би попис без пописивања расељених Срба са Косову легитимисао етничко чишћење на Косову. Став Срба јесте да је у попис требало укључити и расељена лица која су сада у централној Србији или живе на неким другим местима, на неки начин,  да ли преко међународне заједнице, УНХЦР-а или преко спискова који већ постоје. Приштина то константно одбија, таква ситуација је била и на претходном попису, тврдећи да жели да попише само грађане који живе на Косову„, каже Рапајић.

Он је додао да на другој страни, постоји опција за попис албанске дијаспоре.

„Приштина је на тај начин слала различите сигнале, а мора да постоји разлика између дијаспоре, значи људи који су се добровољно иселили са Косова и оних који су протерани из својих домова. Све ово повлачи много додатних питања, имовинска права, право на повратак, много других питања. То су разлози због којих се српска заједница успротивила да изађе на овај попис, као и што је био случај на попису 2011. године“, каже Рапајић.

Осим одбијања Приштине да попише расељене Србе, наставља наш саговорник, на делу су и други проблеми, тешка ситуација која на северу КиМ траје већ две године.

„То су различите врсте притиска на српски заједницу, где Срби кажу да није реално спроводити попис под тренутном ситуацијом где је много људи приморано да овде не борави, ја се надам тренутно, да је велики број људи отишао у централну Србију“, каже Рапајић.

Да ли Приштини одговара да утврди тачан број Срба на КиМ?

Рапајић је истакао да је његов став да би требало знати број Срба на КиМ.

„То су бројке којима се манипулише, а било би добро да знамо какве су тенденције, куда нам одлази становништво, где су проблеми. Уз тај податак, могло би се реаговати, могли би се решавати проблеми у деловима Косова где је то најизраженије. Али, тај попис би морао бити спроведен на адекватан начин, уз неку врсту верификације од стране српске заједнице“, речи су Рапајића.

Он сматра да Приштини одговара да у неку руку попише један број Срба, сличан ситуација је била и 2011. годинем, а косовске институције су касније користиле те податке када и како им је требало.

„Имали смо ситуације у неким местима где су бирачки спискови говорили да има седам, осам хиљада Срба, а попис само 2.000. Када треба да се да новац, они би говорили да је тамо само две хиљаде људи, а када би у питању биле неке обавезе, е, онда би рекли – тамо је 10.000 људи. Те бројке користили су како им одговара, тако ће бити и после овог пописа“, каже наш саговорник.

По његовим речима, Србима су стизали различити сигнали да ли да иду на попис или не.

„Претња са казнама је озбиљна, али, да би се она испунила, потребно је да пописивачи дођу на адресе, да се попис покуша. Имамо међутим ситуације да пописивачи нису ни долазили. Ово је још једна ствар која нам у будућности може бити нагазна мина и да нам експлодира у лице у неком тренутку. Ми на Косову већ дуго времена немамо решења, имамо само додатне проблеме. Мислим да ће и овај попис довести само до погоршања ситуације и погоршати услове за живот Срба на Косову„, каже Рапајић.

Што се тиче цифре од 1,6 милиона пописаних Албанаца, наш саговорник каже да је јако тешко проценити колико је то реалан број.

„Међутим, проблем код пописивања на Косову јесте што пописивач оде код главе породице, или неког друго, пита колико је људи у кући. Често глава породице наводи као чланове породице и оне који су у иностранству. Раније су ти људи често били нелегално у иностранству па су пријављивани да су на Косову због коришћења неких права, различитих разлога. Мислим да ту долази до раскорака колико је људи стварно на Косову, какве су процене“, каже Рапајић.

Говорећи о делу пописа који се односио на „ратну штету на Косову“, Рапајић каже да попис уопште није начин за прикупљање таквих података.

„Цела прича је почела тиме да је то нека ратна штета која ће у неком тренутку бити наплаћена. То је буквално стимулисало људе да пријављују штету, јер, они пријављују надајући се да ће добити компензацију. Приштина, од доласка владе Куртија сву своју енергију користи за спремање некаквих тужби за геноцид, накнаду ратне штете. Значајан број оптужених или осуђених Срба за наводне ратне злочине користи се у исту сврху. Да би се поднела тужба за надокнаду штете или геноцид или за ратне злочине, мора да буде одређени број валидних осуда које ће да докажу то што се тражи“, закључује Рапајић.  

(РТ Балкан)

Повезани чланци

Back to top button