Trifundan, praznik vinogradara i vina
Danas slavimo Svetog Trifuna, a ovo je ne samo krsna slava u mnogim domaćinstvima, već i praznik vinogradara koji slave domoćinstva koja se bave vinogradarstvom i voćarstvom uz lomljenje slavskog kolača i tradicionalno orezivanje čokota.
Sveti Trifun je dan opštine Orahovac koji će se svečano obeležiti u Velikoj Hoči, osveštanjem i orezivanjem vinove loze i molitvenim blagoseiljanje vinograda.
Narodno verovanje kaže da ukoliko na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva. Ako na Trivundan padne sneg, godina će biti kišna i rodna a ako je vedro, godina će biti sušna.
Sneg može još uveliko da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo:
„Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!“ (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26. februara) iako je već sutradan, 15. februara Sretenje, po narodnom shvatanju dan „susreta“ zime i proleća.
Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.
Sveti Trifun jedan je od Hristovih velikomučenika koji postradao za hrišćansku veru. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna obeležava 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru.
Proslavlja se kao „Dan Ljubavi i Vina“. Darovan od Boga darom čudotvorstva i isceljenja. Za vreme svog života iscelio je mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomogao mnogima koji su mu se obraćali za pomoć.
Za vreme vladavine cara Gordija rimskim carstvom, proslavio se izlečivši carevu kćerku Gordijanu. Kada je na rimski presto došao car Dekije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. Kako nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, sveti Trifun je svirepo mučen i proganjan. Pogubljen je od strane cara 250. godine. Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen.
