У плану изградња више стотина кућа за Албанце: Мења ли се етничка структура севера КиМ?
Према најавама власти у Приштини, у општинама Северна Митровица, Зубин Поток, Лепосавић и Звечан на северу Косова и Метохије у плану је изградња 200 кућа које ће бити намењене углавном Албанцима, у мањем броју и Бошњацима и Турцима, Ашкалијама.
Изградњу 200 кућа за „мањинске заједнице“ на северу КиМ пре десетак дана најавио је министар администрације и локалне самоуправе у влади тзв. Косова Ељберт Краснићи. према његовим речима, више од 100 кућа градиће Министарство локалне самоуправе, а остатак једна невладина организација која се бави хуманитарним радом. Краснићи је додао да је циљ изградње кућа давање права породицама да „остваре свој сан о животу у својој земљи“.
Влада тзв. Косова почетком априла ове године издвојила је четири милиона евра за изградњу кућа за Албанце у четири општине на северу КиМ, а у два наврата последњих месеци, према објављеним конкурсима, за изградњу албанских кућа на Северу одвојено је укупно седам милиона евра.
У општинама северно од Ибра у којима је више од 95 одсто Срба, у овом тренутку гради се најмање 40 кућа за албанске породице, а једно такво насеље гради се у Брђанима изнад Северне Митровице. Радове на изградњи ових кућа више пута је обилази министар Ељберт Краснићи као и тзв. косовски премијер Аљбин Курти. Овако масовна градња кућа за албанске породице у општинама са српском већином покренута је после маја прошле године и доласка нових албанских градоначелника у четири општине који су на изборима које су бојкотовали Срби на те функције изабрани са по пар стотина гласова.
„Нас Срба у овим општинама је све мање, нема дана да нека породица не оде и то је за сада незаустављив процес. Са друге стране гради се све више кућа за Албанце, иде један конкурс за другим, и то полако али сигурно води ка промени етничке структуре на овим просторима“, каже за РТ Балкан један од Срба из Северне Митровице који због безбедности себе и породице није желео да му објавимо име.
„Дугорочно гледано, градња албанских кућа, насеља свакако може да промени етничку структуру становништва на Северу и то је образац који се понавља и који је већ виђен. Тако је, рецимо, на Косову промењена етничка структура у насељима у којима су Срби до Другог светског рата чинили већину. Образац је као пресликан из 60-их, 70-их, 80-их година прошлог века. Слично се дешавало и раније па су тако 60-их година у селима око Подујева, где су Срби чинили већину, вољом тадашње комунистичке администрације у Приштини у одређеном делу села направљене куће за Албанце. То је тада образложено идејом братства и јединства да другови Албанци који су дошли из Албаније немају где да живе, ми ћемо им дозволити да живе са нама, и то је у многоме променило етничку структуру у тим селима“, каже за РТ Балкан Александар Гуџић, историчар из Грачанице.
По његовим речима, када на одређени простор дође 40, 50 породица, онда постоји могућност инцидената, сукоба, и Срби одлазе.
Са друге стране, о стварању могућности за одржив повратак Срба у општине јужно од Ибра, на своја имања и у своје куће, на КиМ се не говори.
„О процесу повратка данас више нема речи. Процес повратка који тече од почетка 2000-их до данас је на нивоу статистичке грешке. Иако је до повратка долазило, тај повратак био је неодржив. Имамо много села у којима су некад живели Срби а то су данас празна места, села духова, празних кућа које пропадају. Званична Приштина као и међународна заједница нису показали жељу да тај повратак учине одрживим, а треба признати да је за то делом, ранијих година одговорна и власт у Београду јер није учињено довољно да се помогне тај повратак и да се тај повратак учини одрживим конкретним идејама и плановима“, каже Гуџић.
Са друге стране, тзв. Косовска полиције прекинула је пре десетак дана и практично забранила радове на путевима у насељу „Сунчана долина“ у општини Звечан. Из полиције тада је саопштено да је су радови прекинути због тога што извођач нема потребне дозволе. Градња насеља „Сунчана долина“ изнад центра Звечана почела је пре осам године средствима Владе Србије, а прве српске породице, углавном са више деце као и социјално угрожена лица уселиле су се ове године.
Са друге стране, власти тзв. Косова изградњу насеља од почетка сматрају „нелегалним пројектом“, односно да се насеље подиже без дозвола власти у Приштини, а из Куртијевог Самоопредељења више пута је поновљено да се ради о покушају „колонизације Косова“.
„Ово је нови вид притиска на Србе у четири општине на северу. И овим потезом Курти и његова власт хоће да покажу да је ово њихова земља, да ми Срби немамо овде шта да тражимо. Градња кућа за Албанце средствима владе у Приштини свакако ће допринети да се још неке породице определе да оду, док са друге стране, новца за изградњу, опремање кућа за Србе нема, као што нема ништа ни од повратка расељених Срба у своје куће и на своја имања у општинама јужно од Ибра“, каже наш саговорник из Северне Митровице.
Срби у Северној Митровици подсећају да је прошле године у овом граду приликом изградње приступног пута потребног за обнову једне албанске куће, у улици близу храма Светог Димитрија, булдожерима пробијен пут кроз старо српско гробље. Оскрнављено је више гробова а део костију Срба сахрањених на том гробљу завршио је на депонији у Северној Митровици.
Пре годину дана, косовски министар Љибурн Аљију изјавио је да ће у наредном периоду бити реновиране постојеће и изграђене нове куће за Албанце на северу као и да се ради о „лепој вести за Албанце“.
Јуче је у строгом центру Северне Митровице отворен први маркет чији су власници Албанци из јужног дела граду у објекту који су до скора држали Срби а нови власници позвали су Србе да купују у њиховом објекту. Раније летос Албанци су преузели и један од култних кафића на шеталишту, у току је процес преузимања и других објеката у центру Митровице чији су власници Срби.
(РТ Балкан)