Усуд по Григорију“ премијерно у Зубином Потоку, репризно у Грачаници
Премијерно извођење комада „Усуд по Григорију“, Народног позоришта из Приштине биће одржано у понедељак 30. маја у Зубином Потоку, а дан касније на матичној сцени у Грачаници.
Представа је рађена у копродукцији Народног позоришта у Приштини и Дома културе „Стари Колашин“ из Зубиног Потока, по драмском тексту Милоша Латиновића, а у режији Бранка Поповића.
Драма ‘Усуд’ Милоша Латиновића, познатог писца и директора Битеф театра из Београда је не само враћање дуга свом великом књижевном претходнику Григорију Божовићу (1880-1945) и подсећање на његово значајно стваралаштво, већ и велика опомена друштву у целини да се никада више не понове тако сурови обрачуни и страдања изузетних српских стваралаца, а на основу измишљених оптужница и режимских смицалица.
Модерним сценским језиком, елиптичном драмском формом, комад прати животни усуд једног од назначајнијих српских писаца између два рата, који је још и називан ‘косовским Андрићем’ због своје посвећености темама из Старе Србије које је оваплотио у више дела међу којима су ‘Приповетке’, ‘Путописи’ али и краћи записи о људима и догађајима објављени у ондашњој „Политици“.
Божовић је радио као професор призренске богословије, предавао је и у Битољској гимназији, био је биран за народног посланика, па и за председника београдског Пен клуба, након смрти Милана Ракића, а доживео да га ненародни суд, неке нове ненародне идеологије и државе, прогласи за издајника и стреља у Београду 1945. године.

Упркос рехабилитацији из 2008. године, његово дело је остало прилично непознато, а успомену на његово стваралаштво, верно и успешно чува Kултурни центар „Стари Kолашин“ у Зубином Потоку, редовно, сваке године додељујући награду „Григорије Божовић“ за књижевност.
Знајући за све ово, темељно анализирајући време и догађаје из тог периода, Милош Латиновић гради драмску структуру у којој се преплићу живот и страдање Григорија Божовића и судбине његових књижевних јунака, сликајући једну туробну слику непрестане борбе косовских Срба, Арбанаса, Турака, ага, трговаца, сељака, жена, деце са косовским усудом у коме исијавају историјска наслеђа, обичајни закони, али и малограђанштина и политиканство подељене државе, разапете између тежње ка богатом Западу и задахa сиромашног Југа у коме се још увек осећа „мирис оријенталне запршке“.
Таквим поступком, писац ову драму доноси не само као потресно сведочанство о нама некада, него као одговоран уметник суочава и нас данас са садашњим изазовима који, као да нам говоре да се нисмо много одмакли од овог косовског „Усуда““, рекао је редитељ Бранко Поповић.
Сценографију за представу је урадио Горан Стојчетовић, костимограф је Борис Чакширан, а кореографкиња Исидора Станишић. Оригиналну музику је компоновао Бојан Стојчетовић. За сценски говор је задужена Љиљана Мркић Поповић, а инспицијенткиња је Зорица Граховац.
У представи играју: Небојша Ђорђевић, Ивана Ковачевић, Бојан Стојчетовић, Немања Јаничић, Јасмина Стоjиљковић, Никола Ђорђевић, Тамара Томановић, Страхиња Бичанин и Никола Станковић.



