Друштво

Усуд трагања за слободом – 330 година од велике сеобе Срба

Да је идеја једног новосадског удружења реализована, сада би у Сремским Карловцима стајао монументални споменик патријарху Арсенију Трећем Чарнојевићу у част значајне годишњице – 330 година од велике Сеобе Срба, пише Политика у данашњем издању.

Пандемија короне, која је паралисала свет, може да буде оправдање за изостанак евентуалне свечане манифестације, али не и за пропуштену прилику да се у пригодном тренутку, у вероватно најделикатнијем месту, подигне белег предводнику Сеобе, догађаја који је у многоме условио  даљи ток српске историје. И – треба ли наглашавати – знатно изменио географију српских простора. Ако неко уопште осећа потребу да се оправдава.

Да Матица српска није у мају приредила електронску изложбу у знак обележавања ове годишњице (коју су, опет, медији једва приметили) вероватно би цела година прошла без икаквог знамења и помена о догађају из 1690. године који је, после свих српских сеоба кроз векове до данашњих дана, једини остао урезан до данашњих дана, у националном памћењу као Велика сеоба. Чак и у конкуренцији друге сеобе Срба, под Арсенијем Јовановићем Шакабентом пола века касније.

Удружење „Њу спарк“ у јулу прошле године иницирало је подизање споменика знаменитом патријарху српском, а као локација одабрани су Сремски Карловци, јер је од сеобе Срба па до 19. века тај градић испод Стражилова био центар српске духовности.

(извор:Политика)

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close