Ванредни избори на КиМ 2026: Излазност мања него на децембарским изборима 2025.
Председник Централне изборне комисије, Крешник Радонићи, рекао је на конференцији да је до 15:00 часова број грађана који су гласали 445.622 бирача или 22,74%, од укупног броја уписаних.
„На основу прелиминарних података које смо добили са преко 98% бирачких места, број грађана са правом гласа који су гласали до 15 часова је 445.622 бирача или 22,74% од 1.959.962 бирача“, рекао је Радоњићи.
Упоредивиши излазност са парламентарним изборима одржаним 28. децембра 2025. године, Радоњићи је рекао да је када је учешће бирача било веће.
До 15 часова гласало је тачно 140.013 грађана мање у односу на децембарске изборе 2025. године, саопштио је ЦИК.
Мисија ЕУ задовољна процесом гласања
Мисија Европске уније на Косову позитивно је оценила напредак процеса гласања током посета бирачким местима у Приштини и Грачаници.
Како се наводи у саопштењу, вршилац дужности шефа Канцеларије ЕУ на Косову, Ева Палатова, у оквиру иницијативе коју координира ЕУ, „Дипломатски надзор“, изразила је задовољство начином на који се одвија процес гласања.
„Током посете бирачким местима у Приштини и Грачаници, у оквиру „Дипломатског надзора“ који координира ЕУ, вршилац дужности шефа Канцеларије ЕУ на Косову, Палатова, изразила је задовољство што процес гласања протиче без икаквих проблема.“
ЕУ је нагласила важност избора за демократско функционисање земље.
„Сваки избори су тест демократије“, наводи се у саопштењу.
На крају поруке, представници ЕУ су пожелели успешан остатак изборног дана.
Извештавајући о ванрдним парламентарним изборима на Косову и Метохији водеће светске агенције подвлаче да се избори одржавају трећи пут за 18 месееци.
Описијући Косово као „најмлађу и најсиромашнију демократију у Европи“ водећи медији наглашавајући да су недељни избори резултат тога што главне политичке странке нису успеле да се договоре о томе ко би требало да замени бившу председницу Вјосу Османи.
Новинска агенција Асошијејтед прес (АП) истиче да је политичка криза економски оштетила Косово, које такође носи терет других глобалних проблема.
„Продужена криза негативно је утицала на косовску економију, која је већ тешко погођена глобалном енергетском кризом и растом цена горива.
„Грађани Косова су заинтересовани за окончање политичке блокаде, док истовремено захтевају веће плате и приступачнију робу како би имали користи од растуће економије.“
Још једна важна ствар која се помиње јесте да је недостатак стабилне владе са функционалним институцијама одложио приступ Косова фондовима ЕУ и другим међународним фондовима.
„Тензије остају повишене на северу Косова, где живи већински српско становништво, али су и Приштина и Београд упозорени да морају побољшати односе како би напредовали у процесу чланства у ЕУ“, закључила је Ал Џазира.
