Vanredni izbori na KiM 2026: Izlaznost manja nego na decembarskim izborima 2025.
Predsednik Centralne izborne komisije, Krešnik Radonići, rekao je na konferenciji da je do 15:00 časova broj građana koji su glasali 445.622 birača ili 22,74%, od ukupnog broja upisanih.
„Na osnovu preliminarnih podataka koje smo dobili sa preko 98% biračkih mesta, broj građana sa pravom glasa koji su glasali do 15 časova je 445.622 birača ili 22,74% od 1.959.962 birača“, rekao je Radonjići.
Uporediviši izlaznost sa parlamentarnim izborima održanim 28. decembra 2025. godine, Radonjići je rekao da je kada je učešće birača bilo veće.
Do 15 časova glasalo je tačno 140.013 građana manje u odnosu na decembarske izbore 2025. godine, saopštio je CIK.
Misija EU zadovoljna procesom glasanja
Misija Evropske unije na Kosovu pozitivno je ocenila napredak procesa glasanja tokom poseta biračkim mestima u Prištini i Gračanici.
Kako se navodi u saopštenju, vršilac dužnosti šefa Kancelarije EU na Kosovu, Eva Palatova, u okviru inicijative koju koordinira EU, „Diplomatski nadzor“, izrazila je zadovoljstvo načinom na koji se odvija proces glasanja.
„Tokom posete biračkim mestima u Prištini i Gračanici, u okviru „Diplomatskog nadzora“ koji koordinira EU, vršilac dužnosti šefa Kancelarije EU na Kosovu, Palatova, izrazila je zadovoljstvo što proces glasanja protiče bez ikakvih problema.“
EU je naglasila važnost izbora za demokratsko funkcionisanje zemlje.
„Svaki izbori su test demokratije“, navodi se u saopštenju.
Na kraju poruke, predstavnici EU su poželeli uspešan ostatak izbornog dana.
Izveštavajući o vanrdnim parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji vodeće svetske agencije podvlače da se izbori održavaju treći put za 18 meseeci.
Opisijući Kosovo kao „najmlađu i najsiromašniju demokratiju u Evropi“ vodeći mediji naglašavajući da su nedeljni izbori rezultat toga što glavne političke stranke nisu uspele da se dogovore o tome ko bi trebalo da zameni bivšu predsednicu Vjosu Osmani.
Novinska agencija Asošijejted pres (AP) ističe da je politička kriza ekonomski oštetila Kosovo, koje takođe nosi teret drugih globalnih problema.
„Produžena kriza negativno je uticala na kosovsku ekonomiju, koja je već teško pogođena globalnom energetskom krizom i rastom cena goriva.
„Građani Kosova su zainteresovani za okončanje političke blokade, dok istovremeno zahtevaju veće plate i pristupačniju robu kako bi imali koristi od rastuće ekonomije.“
Još jedna važna stvar koja se pominje jeste da je nedostatak stabilne vlade sa funkcionalnim institucijama odložio pristup Kosova fondovima EU i drugim međunarodnim fondovima.
„Tenzije ostaju povišene na severu Kosova, gde živi većinski srpsko stanovništvo, ali su i Priština i Beograd upozoreni da moraju poboljšati odnose kako bi napredovali u procesu članstva u EU“, zaključila je Al Džazira.
