Ваведење пресвете Богородице – Слава манастира Хиландара

Српска православна црква и њени верници обележавају Ваведење Пресвете Богородице, светковина која се увек празнује 4. децембра, у црквеном календару означена је црвеним словом и спомен је на дан кад је Пресвета Богородица предата на службу Богу.

У свечаној поворци, Марија је ишла свечано одевена и украшена, између мајке и оца, а иза њих кретали су се многи рођаци и пријатељи. На улазу у храм, Марију је дочекао првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече и Крститеља и увео је у светињу.

Родитељи су принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући. Марија је у храму остала наредних девет година.

После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова.

Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.

Она је због тога и заштитница целе Свете Горе, која се још и назива Богородичин врт.

Верује се да је на Светој Гори боравила и Јелена, жена цара Душана, али, према легенди, она није додиривала тло него су је носили.

Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена. Према народним веровањима, сточари славе Ваведење како би им Богородица заштитила стоку од звери, а у источној Србији су на основу времена тога дана предсказивали род усева – ведро небо обећава добру летину.

У појединим таковским селима био је обичај да се на Ваведење након службе остане код цркве и да се ту први пут појаве све младе које су се удале те јесени, а у селима јужног Поморавља све жене које немају децу, одлазе у манастир Црквицу где се читаву ноћ моле како би добиле пород.

На сутрашњи празник добро је отићи на службу у цркву. Црвено је слово у календару, а пост је обавезан.

На дан славе Хиландара, домаћинство преузима хиландарски игуман. Ово се вековима ради у спомен на сусрет оца и сина, Растка и Немање, потоњих Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, који се догодио баш у Ватопеду.