Вазнесење Господње – Спасовдан

Српска православна црква и верници данас прослављају Вазнесење Господње или Спасовдан. Овај празник спада у покретне и пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса.

Спасовдан се празнује увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова. Колики је значај одувек народ давао овом празнику види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава али и заветина за читаво село.

Данас се не раде тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.  

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града. Поводом славе престонице данас ће главном градском улицом проћи литија која прошле године није одржана због анти ковид мера.

Повезани чланци

Back to top button