Велика Госпојина – Успење пресвете Богородице

Данас славимо празник Успења пресвете Богородице посвећен Богородици који је у народу познат као Велика Госпојина. Велика Госпојина се у многим породицама у Србији прославља као породична слава, а често је и црквена, или слава целог села.

Велика Госпојина је храмовна слава манстира Грачаница. Митрополит рашко-призренски Теодосије служио је бденије уочи празника. 

Поводом Велике Госпојине данас ће бити служена Света литургија, а затим ће у поподневним часовима у оквиру програма „Дани Грачанице 2024. – Културно забавно лето 2024.“ бити одржан први Сајам привреде, традиције и културе, као и шести Међуопштински сајам меда.

Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђеоском предању, дан када се она узнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Успење Богородице слика се на западним зидовима православних цркава. У српском манастиру Сопоћани, задужбини Немањића из 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом.

У сцени која приказује овај празник, често се слика и јеврејски свештеник Атоније, противник хришћанства, који је намеравао да преврне мртво тело Богородице на одру, па му је архангел Михаило невидљивим мачем одсекао руке, које су остале да висе на одру. Атоније се за свој грех покајао, од Христа је добио исцељење, примио је хришћанство, због чега је убијен од својих бивших једновераца.

Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине (Велике и Мале Госпојине) – „периоду прелаза“ – важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.

Време између Велике и Мале Госпојине која је 21. септембра зове се у народу Међудневница, најбољи је према народним периодима за брање плодова и лековитих трава. Тада жене беру међудневичке траве: кичицу, крљу (рицинус), хајдучку траву, папричицу или бобицу, угаслицу, коњски босиљак… Овим травама лече се разне болести. Такође, остављају се и „међудневичка јаја“ од живине као најбоља за јело и расплод.

По народном веровању тај период је најбољи за брање свих плодова, а тада не треба склапати бракове јер младенци неће имати среће, а ко се разболи у те дане тешко ће се излечити. Верује се да Богородица разуме душу сваке жене посебно, разуме њену мисао, бол, патњу, жељу. Због тога жене се посебно њој моле за заштиту, срећу, здравље и унутрашњи мир.

Увелико се одлази на изворе који тада имају лековито дејство. Богородица је заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе да се умију. У прошлости су одржавана бденија у храмовима, или над изворима воде и тада су изговаране молитве за оздрављење од костобоље и очних болести.

На Велику и Малу Госпојину жене поштују велики број забрана које се односе на обављање послова у кући и око ње. Жене иду на причест, зато што се Богородица сматра заштитницом жена и мајки.

Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине.

 

Повезани чланци

Back to top button