Владико Атанасије, добар си рат ратовао, трку си завршио; веру си одржао.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије сахрањен је данас у параклису Васкрсења Господњег у гробљу манастира Тврдош.

Претходно је испред Саборног храма у Требињу служена заупокојена литургија и опело, а потом је улицама Требиња ка Манастиру Тврдош кренула погребна поворка са земним остацима блаженопочившег владике Атанасија.

У поворци су, између осталих, били председница Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Црне Горе Здравко Кривокапић, министри у владама Републике Српске и Црне Горе, вршилац дужности директора Републичког секретаријата за вере Драган Давидовић, принц Филип Карађорђевић, те многобројно свештенство и велики број вјерника.

Ковчег са телом владике Атанасија пратили су епископи Српске православне цркве. Умировљени епископ Атанасије упокојио се у четвртак, 4. марта у Требињy. Лечен је у болници у Требињу од вируса корона од 17. фебруара.У Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом упокојења умировљеног епископа Атанасија.

По благослову поглавара СПЦ Порфирија на сахранир владике Атанасија је Митрополит дабробосански Хризостом прочитао патријархово писмо у коме се између осталог наводи:  

Тамо где је био владика Атанасије били су и свети оци и учитељи Цркве; тамо је био Христос распети и васкрсли, чијом силом је владика Атанасије храбрио, чувао, подизао и хранио све који су били у невољи.

Ви Херцеговци, децо Светог Саве, то знате боље од свих нас шта је у несрећном рату значио и чинио владика за нашу Отаџбину. Знају то, не мање и косовско-метохијски Срби, а знамо и сви ми.

Његово тело данас полажемо у херцеговачку земљу коју је толико заволео. Али он једнако припада свим нашим крајевима, а пре свега родној Тамнави, селу Брдарица, као и целом шабачко-ваљевском крају који нам је подарио и у којем су се прославили у Господу велики светитељи Ава Јустин и Владика Николај. Они, заједно са владиком Милутином, који је такође из тог краја, чекају данас, на вратима бесмртоности достојног настављача. Тамо га чека и владика Амфилохије, са ким је друговао, од младих богословских и монашких година; а био сатрудник и сарадник на Богословском факултету и у владичанским годинама које су уследиле.

Ту, на вратима раја, дубоко верујем, чекају га и наши патријарси Павле и Иринеј, и сви свети српски архиепископи и патријарси.

Не могу да изоставим једну капиталну чињеницу којом Српска Црква, српска култура, српски народ треба да се поносе: владика Атанасије је уз поменуте свете: Јустина и Николаја, најплоднији и вероватно у свету најпризнатији и најпознатији српски богословски и научни писац. Ових дана и дугом времену које предстоји његово дело ће, као и дела светог Јустина и светог Николаја, бити тумачено, проучавано, умножавано, али што је најважније његово дело и његове молитве за нас пред престолом Оца Небеског, приводиће Србе Цркви Христовој у вековима док нас буде, а биће нас док следећи владику Атанасија следимо Светог Саву, Светог Лазара косовско-метохијског и све свете из рода нашега.

Данас сви заједно можемо да посведочимо речима апостола Павла:  Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне оче и брате Атанасије, наглашено је у писму.

 Епископ Атанасије Јевтић рођен је у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају, 8. јануара 1938. године.

Завршио је Богословију у Београду 1958. године, у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем. По повратку из војске замонашио се у манастиру Пустињи код Ваљева 3. децембра 1960. године. Од 1991. био је епископ банатски, а већ сљедеће године је изабран за епископа захумско-херцеговачког. У најтежим временима током рата, помагао је народ, војску, сирочад, избеглице, рањенике… Обнављајући православну веру у Херцеговини.

Повезани чланци

Back to top button