Воштанице подсећају на злочин без казне

Парастосом крај спомен зида, на коме су урезана имана 84. Срба из Ораховца и околине, који су киднаповани, а потом и убијени, у Великој Хочи је обележена 22. годишњица од масовног злочина који су над неалбанским живљем починили припадници озлоглашене ОВК.   

Педесетак Срба се и ове године окупило да ода пошту невино страдалим суграђанима из Ораховца, Велике Хоче, Ретимља, Оптеруше и Зочишта. Паљењем свећа крај спомен облежеја, подно цркве Светог Јована, упућена је порука да се злочин не заборавља и не застарева.

• 

Парастос су служили протојереј – ставрофор Милош Весин из Чикага, отац Стефан – старешина манастира Зочиште, парох из Велике Хоче- отац Миленко, ораховачки парох – отац Веља, отац Кирило дечански и ђакон Милан Станојевић из Ораховца.

У беседи окупљеним Србима протојереј – ставрофор Милош Весин је поручио да „не смемо заборавити 84 живе воштанице упаљене у периоде од 1988. до 2000. године, када је српски народ, посебно са ових простора, поново био на својој Голготи“.

„84 имена, 84 животне приче, 84 жртве, 84 најблиставије свеће нас окупише данас овде у  једином могућем незабораву, а тај незаборав је једино и само памћење у Христу. На крају сваке молитве за упокојене у нашој цркви православној ми певамо песму „Вјечнаја памјат“, вечни спомен, не зато што је наше људско памћење дуговечно, зато што траје, јер на жалост оно није, оно веома брзо, некада и веома лако избледи. Али, оно памћење које ми помињемо у својим молитвама, оно памћење коме се ми заправо препоручујемо, јесте Божије сећање које никада не бледи“, рекао је Весин.

• 

Минутом ћутања одана је пошта свим жртвама, а окупљенима се у име породица киданпованих и несталих кратко обратио и Негован Маврић.

„Овде смо како бисмо и сада, када се забрањује свака врста окупљања, показали да смо ту да одамо пошту нашим страдалима које нећемо и не смемо заборавити“, рекао је Маврић.

Током јула 1998. у општини Ораховац животе је изгубило седморо људи, а киднаповано је и одведено у затворе и логоре ОВК-а више од 100 Срба и Рома и то претежно цивила.

Киднаповање у општини Ораховац је прво групно одвођење Срба и Рома током сукоба на Косову и Метохији 1998. и 1999 године. Протерано је сво српско становништво из села Ретимље, Оптеруша и Зочиште.

Многи се данас налазе на листи несталих. Из села Ретимље у једном дану отето је 14 мушкараца породице Костић.

Драгици Маврић је отета цела породица – седамнаесторо чланова.

Отмице и егзекуције припадника Ослободилачке војске Косова према Србима настављене су годинама касније.

Преко активиста Црвеног крста ослобођена је група од 35 цивила. Осталима се од тада губи сваки траг.

Године 2005. у Малишеву и Волујаку су пронађени остаци тридесет и шест особа киднапованих у јулу 1998. године.

Нико још није одговарао за злочине почињене над Србима у селима око Ораховца.

И. Миљковић – О. Радић